Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Konjević, advokat iz ..., protiv tužene kompanije BB, čiji je punomoćnik Ana Lazarević, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1586/19 od 13.05.2019. godine, u sednici održanoj 18.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1586/19 od 13.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1586/19 od 13.05.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Somboru P1 14/17 od 25.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac pretrpeo zlostavljanje na radu u periodu od 19.01.2015. godine do 10.05.2017. godine od strane direktora tužene VV na način opisan u izreci; da se zabrani direktoru tužene dalje vršenje zlostavljanja i obezbedi izvršenje ove naredbe; da se obaveže tužena na objavljivanje presude u javnim glasilima navedenim u izreci o trošku tužene i da se obaveže tužena da tužiocu na ime nankade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 1.000.000,00 dinara a za pretrpljeni strah iznos od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 167.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1586/19 od 13.05.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju tužioca, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse kao i za novim tumačenjem prava, a obrazloženja pobijenih presuda za odluku o odbijanju tužbenog zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za odbijanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za izuzetno dozvoljenom revizijom tužioca u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovom sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete podneta je 16.06.2017. godine.

Odredbom člana 29. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/2010) propisana je sudska zaštita u sporu povodom tužbe radi utvrđenja zlostavljanja na radu (aktivna i pasivna legitimacija), a prema stavu 4. istog člana, spor iz stava 1. i 2. ovog člana jeste, radni spor. U sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, propisana je shodna primena Zakona o parničnom postupku, ukoliko Zakonom o sprečvanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila (stav 5).

Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Zato se u sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu, koji predstavlja radni spor, shodno primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije iz člana 441. i člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, jer spor o utvrđenju zlostavljanja na radu predstavlja radni spor. U ovom slučaju se ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, a vrednost predmeta spora zahtevane naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda u iznosu od 1.500.000,00 dinara, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP jer troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić