U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Ličina, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., sa boravištem u ..., Grad ..., čiji je punomoćnik Milan Burić, advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 111/19 od 06.06.2019. godine, u sednici održanoj 21.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 111/19 od 06.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 579/18 od 05.11.2018. godine, u prvom stavu izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i tuženi obavezan da za izdržavanje tužilje plaća mesečno iznos od 25% od redovnih mesečnih novčanih primanja - penzije koju ostvaruje, umanjenu za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, do desetog u mesecu za tekući mesec, počev od podnošenja tužbe do 05.11.2019. godine, uplatom na račun tužilje. U drugom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu koji se odnosi na izdržavanje preko dosuđenog iznosa od 25% do traženog iznosa od 50% od redovnih mesečnih novčanih primanja - penzije tuženog koju ostvaruje, umanjenu za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, kao i za period trajanja izdržavanja od dosuđenog dana 05.11.2019. godine do traženog dana 02.03.2023. godine, kao neosnovan. U trećem stavu izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 45.785,00 dinara. U četvrtom stavu izreke, odbijen je deo zahteva za naknadu troškova postupka tužilje preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 146.390,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 111/19 od 06.06.2019. godine, u prvom stavu izreke, preinačena je prvostepena presuda u prvom stavu izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da na ime izdržavanja tužilje plaća mesečno iznos od 25% od redovnih mesečnih novčanih primanja - penzije koju ostvaruje, umanjenu za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje do desetog u mesecu za tekući mesec, počev od dana podnošenja tužbe - 14.02.2017. godine, uplatom na račun tužilje. U drugom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u drugom i četvrtom stavu izreke. U trećem stavu izreke, preinačena je prvostepena presuda u trećem stavu izreke tako što je odbijen zahtev da se tuženi obaveže da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 45.785,00 dinara. U četvrtom stavu izreke,odbijen je zahtev tužilje za naknadu trošova drugostepenog postupka. U petom stavu izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv navedene drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su bili dvadeset sedam godina u braku, iz kog braka imaju i dvoje punoletne dece. Brak je razveden presudom iz 2017.godine. Tužilja je rođena ... godine, nezaposlena je, nema primanja, živi od pozajmica i stanuje sa decom, u stanu koji su stranke stekle tokom braka. Takođe ni deca nemaju redovna primanja, već sin obavlja povremene poslove od kojih može da pokrije svoje osnovne potrebe, dok ćerka traži posao. Tužilja ima srednju stručnu spremu i mlekarski je tehničar. Bila je zaposlena u firmi tuženikove majke, a potom je tuženi preuzeo upravljanje firmom, pa je lošim poslovanjem prouzrokovao veći broj sudskih postupaka u kojima učestvuje tužilja pošto je ranije bila odgovorno lice u tom pravnom licu, a to joj otežava da nađe novo zaposlenje. Redovno se prijavljuje birou za zapošljavanje. Bila je nezaposlena od 24.02.2014. godine do 30.04.2014. godine, pa ponovo od 14.12.2016. godine. Tužilji je mesečno potrebno za režije 20.000,00 dinara, za hranu, odeću i obuću još 20.000,00 dinara i za lekove i sočiva 6.200,00 dinara.

Tuženi je invalidski penzioner, rođen ... godine. (Ranjen pri obavljanju vojne službe 1991. godine u ...) Mesečna penzija tuženog sa invalidninom iznosi 72.156,56 dinara, a živi sam u kući u ... kod ... . Tuženi ima redovne potrebe za hranom, odećom, obućom i troškove režija čiju visinu sud nije mogao da utvrdi pošto se on nije odazivao pozivima suda.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužbeni zahtev neosnovan.

Odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Odredbom stava 3. istog člana, propisano je da nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje prestavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.

Odredbama člana 160. Porodičnog zakona, propisani su kriterijumi za određivanje izdržavanja. Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Odredbom člana 163. stav 2. Porodičnog zakona, propisano je da izdržavanje supružnika posle prestanka braka ne može trajati duže od pet godina. Odredbom stava 3. istog člana, propisano je da se, izuzetno, izdržavanje supružnika po prestanku braka može produžiti i posle isteka roka od pet godina ako naročito opravdani razlozi sprečavaju supružnika poverioca izdržavanja da radi.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni su uslovi propisani članom 151. stav 1. Porodičnog zakona da tuženi doprinosi izdržavanju tužilje, jer kada je u pitanju izdržavanje supružnika, tada supružnik koji nema dovoljno sredstava za život, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima, odnosno srazmerno mogućnostima obveznika izdržavanja.

Pravilan je zaključak iz pobijane odluke da je tužilja, s obzirom na godine života, a pošto nije dokazala suprotno, radno sposobna žena srednjih godina, ranije direktor preduzeća koja iako povremeno nezaposlena, može sopstvenim radom da sebi obezbedi dovoljno sredstava za izdržavanje. Pri tom, tužilja bez naknade živi u stanu koji su ona i tuženi stekli u braku, što predstavlja vid njegovog doprinosa izdržavanju tužilje. S druge strane, tuženi je ratni vojni invalid i penzioner, živi sam, pa njegove mogućnosti kao drugog supružnika nisu takve da bi se u korist tužilje dosudilo izdržavanje.

Drugostepeni sud je za ovakvu odluku dao jasne i potpune razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, pa su stoga suprotni navodi revizije neosnovani.

Na osnovu člana 414. ZPP doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić