.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3157/2019
03.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Biserke Živanović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Prodanić, advokat iz ..., protiv tužene „BB“ AD ..., čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjaljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 393/19 od 29.03.2019. godine, u sednici održanoj 03.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 393/19 od 29.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 393/19 od 29.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 658/18 od 17.12.2018. godine, stavom prvim i drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je ništava odredba člana 6. Ugovora o dinarskom gotovinskom kreditu bez valutne klauzule broj ...., zaključenog 26.01.2015. godine između tužioca i tužene, u delu koji glasi: „Korisnik kredita se obavezuje da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje, plati banci jednokratnu naknadu u visini od 0,50% od iznosa odobrenog kredita iz člana 1. ovog Ugovora“. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu isplati 250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.01.2015. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke utvrđeno je da je ništava odredba člana 6. Ugovora o dinarskom gotovinskom kreditu broj ..., zaključenog 10.11.2015. godine između tužioca i tužene, u delu koji glasi: „Korisnik kredita se obavezuje da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje, plati banci jednokratnu naknadu u visini od 2,00% od iznosa realizovanog kredita iz člana 1. ovog Ugovora“. Stavom petim izreke obavezana je tužena da tužiocu isplati 3.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.11.2016. godine pa do isplate. Stavom šestim izreke utvrđeno je da je ništava odredba člana 6. Ugovora o dinarskom gotovinskom kreditu broj ..., zaključenog 19.01.2018. godine između tužioca i tužene, u delu koji glasi: „Korisnik kredita se obavezuje da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje, plati banci jednokratnu naknadu u visini od 2,00% od iznosa realizovanog kredita iz člana 1. ovog Ugovora“. Stavom sedmim izreke obavezana je tužena da tužiocu isplati 2.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.01.2018. godine pa do isplate. Stavom osmim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva na ime isplate po osnovu Ugovora o dinarskom gotovinskom kreditu bez devizne klauzule broj ... od 26.01.2015. godine preko dosuđenih 250,00 dinara, a do traženih 2.500,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom devetim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka od 36.792,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti pa do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 393/19 od 29.03.2019. godine, žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP. Naime, iako tužena ima pravo na naknadu troškova obrade kredita, u konkretnom slučaju tužbeni zahtev tužioca je usvojen i utvrđeno da su ništave odredbe člana 6. Ugovora o dinarskom gotovinskom kreditu bez valutne klauzule od 26.01.2015. godine, Ugovora o dinarskom gotovinskom kreditu od 10.11.2015. godine i Ugovora o dinarskom gotovinskom kreditu od 19.01.2018. godine i tužena obavezana da tužiocu isplati ukupno 5.950,00 dinara sa pripadajućom kamatom, bliže navedeno u izreci prvostepene presude, jer tužena nije dokazala na šta se odnose troškovi obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje u visini od 0,50% (po Ugovoru o dinarskom gotovinskom kreditu bez valutne klauzule od 26.01.2015. godine), odnosno od 2% (po Ugovorima o dinarskom gotovinskom kreditu od 10.11.2015. godine i od 19.01.2018. godine) od iznosa odobrenog kredita, a koji troškovi su tužiocu naplaćeni. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno od činjenice da li je tužena (na kojoj je teret dokazivanja) dokazala opravdanost, namenu i visinu troškova koji su od tužioca, kao klijenta naplaćeni, to odluke apelacionih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora i sticanja bez osnova, podneta je 05.04.2018. godine, vrednost predmeta spora je 5.950,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
