Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse jer je drugostepenom odlukom odlučeno na drugačiji način u odnosu na odlučivanje u istovetnim činjenično-pravnim sporovima u drugim odlukama zbog čega postoji potreba odlučivanja o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse u ovoj vrsti sporova. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz ččlana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene nekih od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju nad BB AD ... otvoren je likvidacioni postupak 12.03.2009. godine, koji je obustavljen rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu od 12.03.2009. godine i pokrenut stečajni postupak nad BB AD ... koji se i dalje vodi pred Privrednim sudom u Beogradu pod poslovnim brojem St 181/10. U postuku likvidacije pravni prethodnik tužioca pokojna VV iz ... je prijavila svoje potraživanje koje je zavedeno pod brojem ... po rešenju Trgovinskog suda u Beogradu L 14/6 od 19.09.2007. godine. Nakon toga priznato joj je potraživanje u iznosu od 42.460,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2005. godine do isplate. Imenovanoj navedeno potraživanje nije isplaćeno niti je stečajni postupak okončan do zaključenja glavne rasprave. Pokojna VV je preminula pa je rešenjem o nasleđivanju Osnovnog suda u Novom Sadu O 4603/16 od 02.12.2016. godine (pravnosnažno 16.12.2016. godine), utvrđeno da naknadno pronađenu imovinu iza ostavilje čine novčana potraživanja pred Privrednim sudom u Beogradu poslovni broj L 14/6 u toku postupka prema dužniku „BB“ AD ... u stečaju te da napred navedenu imovinu nasleđuje njen sin AA, ovde tužilac. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St.112/17 od 03.04.2017. godine (pravnosnažna 18.04.2017. godine), usvojen je prigovor predlagača AA iz ..., kao zakonskog naslednika pokojne VV, bivše iz ..., radi ubrzanja postupka, te je utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu St. 181/10 i naloženo je stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja Privrednog apelacionog suda Gž 297/17 od 23.02.2017. godine preduzme neophodne mere i radnje potrebne da bi se pristupilo unovčenju imovine stečajnog dužnika. Kako u obavezujućem roku od četiri meseca Privredni sud u Beogradu nije preduzeo nephodne mere i radnje radi unovčenja imovine stečajnog dužnika to je naloženo stečajnom sudiji u predmetu St. 181/10 da u roku od 30 dana izvesti predsednika Privrednog suda u Beogadu koje konkretne mere su preduzete. U obrazloženju rešenja Privrednog suda u Beogradu, prema izjašnjenju stečajnog upravnika od 23.03.2017. godine, naveden je tok postupka sa svim sprovedenim radnjama, decidno pobrojanim i opisanim u nižestepenim odlukama. Takođe sud je konstatovao da podnosilac prigovora ima pravni interes da se postupak okonča i da je reč o pravu koje je od posebnog i naročitog značaja za podnosioca prigovora imajući u vidu da predlagač ostvaruje pravo iz radnog odnosa zaradu što je od značaja za njegovu egzistenciju, da ni na koji način nije doprineo trajanju stečajnog postupka, da stečajni postupak traje 11 godina od dana kada je započet postupak likvidacije i da se od tada nije pristupilo unovčenju jednog nespornog dela imovine stečajnog dužnika niti se pristupilo izradi nacrta rešenja za glavnu deobu iako se radi o složenom postupku sa velikim brojem poverilaca i sa jednim brojem parnica koje su u toku i od kojih zavisi formiranje stečajne mase. Postupak likvidacije i postupak stečaja su hitni postupci, postupak koji traje 11 godina nije okončan i nije postupljeno po nalozima Privrednog apelacionog suda od 11.07.2016. godine i 15.07.2016. godine, te je ponovo naloženo da se u naredna četiri meseca preduzmu potrebne radnje i mere radi unovčenja imovine stečajnog dužnika.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je isti osnovan. Pravni prethodnik tužioca i tužilac sa svoje strane su preduzeli sve mere i radnje kako bi ostvarili svoje pravo i kako ni na koji način nisu doprineli dužini trajanja postupka, ovaj sud je našao da je tužbeni zahtev tužioca osnovan i da ima pravo na novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku shodno članu 22. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Kako postupak dugo traje u pitanju je teža povreda prava na suđenje u razumnom roku te je dosudio pravičnu novčanu naknadu u iznosu od 42.460,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2005. godine koji iznos je utvrđen u rešenju Trgovinskog suda u Beogradu likvidacionom veću L 14/16 od 19.09.2007. godine.

Međutim, drugostepeni sud je našao da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo i to odredbu člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava kada je usvojio tužbeni zahtev jer tužilac tužbenim zahtevom potražuje iznos koji predstavlja njegovo potraživanje u predmetnom stečajnom postupku a prema oceni ovog suda postoji odgovornost tužene zbog dužine trajanja stečajnog postupka ali ne može biti odgovorna za postojanje duga stečajnog dužnika prema stačajnom poveriocu.

Odredbom člana 131. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 40/15 - stupio na snagu 01.01.2016. godine) propisano je: da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od godinu dana od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1); da sud, pored odredaba zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi, primenjuje i merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku (stav 2); da je odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku objektivna (stav 3).

U konkretnom slučaju, pravnom predhodniku tužioca je u postupku likvidacije i stečaja priznato potraživanje. Postupak likvidacije i postupak stečaja koji su hitni postupci započeli su početkom 2009. godine, i do sada nisu završeni, a to nije učinjeno ni nakon utvrđenja da je tužiocu u stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo sudiji u određenom roku preuzme sve potrebne radnje da bi se pristupilo unovčenju imovine stečajnog dužnika.

Organi tužene države nisu preduzeli neophodne mere da se doneta presuda izvrši pa zato postoji njena odgovornost predviđena članom 172. Zakona o obligacionim odnosima. Prema odredbi člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odgovornost tužene Repblike Srbije je objektivna, a u ovom slučaju tužena ne navodi uverljive razloge za propuste njenih organa (suda) niti su utvrđeni propusti tužioca i njegovog pravnog prethodnika, koji su imali za posledicu nesprovođenje postupka likvidacije iz stečaja, usled čega bi tužena mogla biti u potpunosti ili delimično oslobođena od odgovornosti.

Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku – nesprovođenjem postupka likvidacije i stečaja u periodu dužem od 11 godina povređeno je tužiočevo pravo na imovinu zagarantovnu članom 1. protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i članom 58. Ustava Republike Srbije i umanjenjem njegove imovine prouzrokovana materijalna šteta predviđena članom 155. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga je tužena u obavezi da tužiocu nadoknadi tako nastalu štetu i saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda isplati novčani iznos koji mu je priznat u stečajnom postupku (presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kačapor i drugi protiv Srbije i predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije, odnosno odluke Ustavnog suda Už 7912/2014 od 09.06.2016. godine, Už 7547/2015 od 26.10.2017. godine i druge), bez obzira na to što stečajni postupak i unovčenje imovine stečajnog dužnika nije okončan.

O troškovima postupka prvostrepeni sud je odlučio je pravilnom primenom članova 153 i 154. ZPP.

Imajući izloženo u vidu, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, pa je zato na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Odluka o zahtevu tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji sadržana u trećem stavu izreke doneta je primenom člana 153. stav 1, 154 i 165. stav 2. ZPP. Tužilac je uspeo u postupku po reviziji te mu pripada pravo na naknadu troškova tog postupka u visini sastava revizije od 12.000,00 dinara, shodno važećoj AT važećoj u vreme presuđenja.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić