Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Lidije Đukić, Božidara Vujičića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz sela ... kod ..., koje zastupa Đura Blagojević, advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije – Ministarstvo zdravlja, koga zastupa Republički javni pravobranilac, Odeljenje u Nišu, i Kliničkog centra ... – GAK Porodilište, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2575/17 od 09.01.2018. godine, u sednici veća održanoj 10.07.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2575/17 od 09.01.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 2575/17 od 09.01.2018. godine i presuda Osnovnog suda u Nišu P 5770/15 od 01.03.2017. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 5770/15 od 01.03.2017. godine, stavom prvim odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da im na ime povrede prava na porodični život, zbog nestanka bebe posle navodne smrti u porodilištu plate iznos od po 1.240.000,00 dinara, što bi tuženi bio dužan da plati sa zakonskom kamatom počev od 01.03.2017. godine kao dana presuđenja, pa do konačne isplate. Stavom drugim odbijen je zahtev za naknadu troškova tuženog Kliničkog centra ... – GAK Porodilište, kao neosnovan.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž 2575/17 od 09.01.2018. godine, odbio žalbu tužilaca kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, pozivajući se na primenu člana 404. ZPP. Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj zbog potrebe tumačenja prava i ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. navedenog člana o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, postoji potreba odlučivanja o reviziji tužilaca kao posebnoj reviziji, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja se porodila dana 29.08. .... godine u Kliničkom centru u ... u GAK Porodilište ... . Rodila je muško dete koje je zatim preminulo dana 31.08. .... godine. Nakon smrti bebe, radi utvrđivanja uzroka smrti, izvršena je obdukcija o čemu je sačinjen zapisnik od 16.11..... godine od strane tima lekara koji je učestvovao u tom postupku (dr VV, ... dr GG i ... DD), pa je kao uzrok smrti utvrđena hijaline membrane i fetalna atelektaza pluća, što je dovelo do asifiksije i prestanka srčanog rada. Nema dokaza o tome gde je i kada leš sahranjen, a činjenica rođenja i činjenica smrti prijavljena je nadležnim opštinskim organima, što je sud utvrdio iz priloženih izvoda iz mk. rođenih i umrlih. Telo bebe nije pokazano roditeljima, a nema dokaza da je sin tužilaca oduzet nezakonito. Ne postoje podaci kada je podignut obdukcioni zapisnik za bebu tužilaca i nije poznato šta se dešavalo sa telom bebe posle izvršene obdukcije na kojoj je radio DD. Preko iskaza svedoka dr GG i parafinskih blokova koji je ovaj svedok sačinio prilikom obdukcije leša NN bebe, čija je majka ovde tužilja proizilazi da se može utvrditi identitet deteta za koje postoje napred navedene informacije o stvarnoj sudbini obzirom da je postojala identifikacija – platnena pantljika sa imenom majke na ruci deteta. Vezano za naznačenu pantljiku i tačno utvrđivanje identiteta deteta, ne postoje pouzdani dokazi. Da li se radi o tom detetu u vezi koga je vršena obdukcija, tj. da li se radi o bebi tužilje bilo je neophodno obaviti veštačenje preko Zavoda za sudsku medicinu, preko uzetih parafinskih blokova sa tela bebe i na osnovu DNK analize. Prvostepeni sud je naložio tužiocima da izvrše potrebnu uplatu radi veštačenja koji isti nisu uplatili.

Polazeći od odredbe člana 22. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i člana 8. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda zaključuje se da nema dokaza koji bi ukazivali da je beba tužilaca oduzeta, odnosno nestala, pa imajući sve to u vidu, kao i odredbu člana 228. Zakona o parničnom postupku, tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan. Razloge koje je dao prvostepeni sud, u postupku odlučivanja po žalbi tuženih, u svemu je prihvatio i apelacioni sud.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu došlo do pogrešne primene materijalnog prava.

Naime, prema članu 8. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (koja konvencija je postala sastavni deo domaćeg zakonodavstva u momentu retifikacije), propisano je da svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske. Dalje, članom 219. stav 3. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“ broj 107/05... 99/10) tačno je propisano koja je procedura vezano za smrt nekog lica i šta sve treba preduzeti kako bi se članovi porodice obavestili. Nižestepeni sudovi polaze od činjenice da je izvršena obdukcija, da postoji zapisnik, te da nije tužiocima povređeno pravo zato što nisu dobili zapisnik obdukcije, obzirom da je isti dostavljen Domu zdravlja u ..., te da stoga nije povređena ni odredba člana 22. stav 1. Ustava Republike Srbije koji propisuje da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo. S druge strane, nižestepeni sudovi zaključuju i uzimaju u obzir i činjenicu da tužioci nisu uplatili predujam za veštačenje, te da ni tako nisu dokazali svoje tvrdnje, što sve ukazuje na činjenicu da je došlo do pogrešne primene materijalnog prava, usled nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

S druge strane, propusti koji su učinjeni od strane tuženog prilikom obdukcije, a vezano za nedostavljanje nalaza, i potreba za veštačenjem putem DNK analize i izvođenje dokaza u tom smislu sa predujmom za veštačenje, ne mogu se stavljati na teret tužiocima, u pogledu dokazivanja jer su propusti vezani za obdukciju deteta tužilaca izvršeni od strane tužene.

Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, to su nižestepene odluke morale biti ukinute.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i pravilnom primenom materijalnog prava odlučiti o tužbenom zahtevu.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić