.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3596/2019
30.10.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radivoje Zekić, advokat iz ..., protiv mal. tužene BB iz ..., koju zastupa zakonski zastupnik majka VV iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Bešlin, advokat iz ..., radi izmene odluke o visini izdržavanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 159/19 od 14.03.2019. godine, u sednici održanoj 30.10.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 159/19 od 14.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vršcu P2 349/17 od 13.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da na ime doprinosa za izdržavanje svoje ćerke, maloletne tužene BB, plaća mesečno 10.000,00 dinara počev od 13.12.2017. godine, kao dana podnošenja tužbe, najkasnije do 10. u mesecu za tekući mesec, s tim što bi se obavezao da dospele a neisplaćene rate plati odjednom sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svake pojedinačne rate do isplate i to uplatom na tekući račun zakonske zastupnice – majke maloletne tužene, sve dok za to postoje zakonski uslovi i do drugačije odluke suda, čime bi se u pogledu visine izdržavanja izmenila presuda Opštinskog suda u Vršcu P 1461/09 od 24.12.2009. godine, kao i da se obaveže tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 39.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 159/19 od 14.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vršcu P2 349/17 od 13.11.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 396. stav 1. ZPP, na koju se ukazuje u reviziji jer je drugostepeni sud ocenio bitne žalbene navode. Takođe se u reviziji ukazuje i da je obrazloženje drugostepene presude nejasno, nerazumljivo i protivrečno samo sebi što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, međutim, ova povreda postupka nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Vršcu P 1461/09 od 24.12.2009. godine razveden je brak zaključen između tužioca i VV, maloletna tužena, ćerka tužioca, rođena ... godine je poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tužilac obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne ćerke plaća 30% iznosa mesečne neto zarade i to počev od 12.11.2009. godine, pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi ili dok postojeća odluka ne bude izmenjena sudskom presudom. Tužilac je 30.04.2010. godine zaključio brak sa GG i u braku je rođeno dvoje dece – DD .... godine i ĐĐ .... godine. Tužilac sa suprugom i maloletnom decom stanuje u dvosobnom stanu u vlasništvu majke svoje supruge, sa kojom žive u zajedničkom domaćinstvu. Maloletna ćerka tužioca, tužena BB, sa majkom živi u jednosobnom stanu, koji su im ustupili na korišćenje roditelji tužioca i za koji zakonska zastupnica maloletne tužene plaća komunalije u visini od 12.000,00 dinara mesečno. Majka maloletne tužene je zaposlena u pekari, gde ostvaruje mesečne prihode od 27.000,00 dinara. Potrebe maloletne tužene na godišnjem nivou su 16.884,00 dinara za udžbenike, 8.100,00 dinara za ekskurziju i 2.600,00 dinara za školski pribor. Na mesečnom nivou izdaci za maloletnu BB su 200,00 dinara za džeparac, časove engleskog jezika 1.400,00 dinara, užinu 1.000,00 dinara i higijenu 3.000,00 dinara, kao i druge potrebe u ukupnom iznosu od 8.000,00 dinara. Tužilac i njegova supruga su zaposleni u „EE“, supruga zarađuje između 60.000,00 i 65.000,00 dinara mesečno. Tužilac ima zdravstvene probleme kardiološke prirode i u periodu od oktobra 2017. godine do kraja marta 2018. godine je bio na bolovanju. Mesečna zarada tužioca je preko 60.000,00 dinara, a potrebe njegovog domaćinstva je procenio na 90.000,00 mesečno.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio izmenu odluke o visini doprinosa za izdržavanje maloletne ćerke tako što bi umesto 30% iznosa mesečne neto zarade, koji je utvrđen ranijom presudom, plaćao 10.000,00 dinara mesečno.
Porodični zakon u članu 164. propisuje da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, na strani tuženog se nisu promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o visini doprinosa za izdržavanje maloletne tužene BB, u smislu člana 164. Porodičnog zakona, koje bi opravdale smanjenje visine izdržavanja. Činjenica što tužilac ima zakonsku obavezu da doprinosi izdržavanju još dvoje maloletne dece, nije od uticaja na smanjenje obaveze tužioca da doprinosi izdržavanju maloletne tužene u visini od 30% od svojih mesečnih primanja. Naime, u vreme kada je doneta prethodna odluka, tužilja je bila dete manjeg uzrasta čije su i potrebe bile manje, a sada je utvrđeno da se njene potrebe zadovoljavaju iznosom od 28.000,00 dinara. Pritom su sudovi utvrdili da tužilac sa suprugom ostvaruje mesečne prihode od oko 120.000,00 dinara, te da za zadovoljenje potreba njihove porodice treba 90.000,00 dinara. Prilikom odlučivanja sudovi su pravilno cenili da tužilac ima zdravstvene probleme, zbog kojih je u određenom periodu bio na bolovanju, ali u toj situaciji se smanjuje i visina doprinosa za izdržavanje maloletne tužene, imajući u vidu da je izdržavanje određeno u procentu od ostvarene zarade tužioca. Tužilac inače nije radno nesposoban, tako da iznos dosuđen na način kako je to odlučeno ranijom sudskom odlukom, neće ugroziti egzistenciju kako tužioca, tako ni maloletne dece prema kojoj takođe ima zakonsku obavezu izdržavanja.
Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom kriterijuma propisanih članom 160. Porodičnog zakona u pogledu potreba maloletne tužene kao poverioca izdržavanja i mogućnosti tužioca kao dužnika izdržavanja odlučili o izdržavanju i zaključili da je visina izdržavanja određena prethodnom odlukom u skladu sa članom 162. stav 2. Porodičnog zakona, tako da nema potrebe za promenom visine izdržavanja i određivanjem u fiksnom iznosu od 10.000,00 dinara, jer na strani tužioca nema promenjenih okolnosti u meri koja bi opravdala promenu prethodne odluke o izdržavanju.
Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.
Na osnovu člana 414. stav 1. Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
