Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miomir Ivanković, advokat iz ..., protiv tužene ... škole ''BB'' u ..., koju zastupa Lidija Miladinović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1968/17 od 30.10.2018. godine, u sednici održanoj 05.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 1968/17 od 30.10.2018. godine u stavovima 2. i 3. izreke i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3886/16 od 20.02.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je osnovni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se ponište kao nezakonita rešenja o prestanku radnog odnosa tužene od 24.03.2008. godine i rešenje Školskog odbora od 11.04.2008. godine i da se obaveže tužena da je vrati na radno mesto nastavnika praktične nastave iz predmeta ... i da joj prizna sva prava iz radnog odnosa počev od 24.03.2008. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je eventualni tužbeni zahtev tužilje i poništena kao nezakonita rešenja o prestanku radnog odnosa tužene od 24.03.2008. godine i rešenje Školskog odbora od 11.04.2008. godine, a tužena obavezana da je vrati na rad na radno mesto nastavnika praktične nastave u svojstvu pripravnika na neodređeno vreme po ugovoru o radu broj ..-../. od 06.03.2007. godine i prizna joj sva prava iz radnog odnosa počev od 11.04.2008. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1968/17 od 30.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava drugog izreke, kojim su kao nezakonita poništena rešenja tužene o prestanku radnog odnosa tužilji od 24.03.2008. godine i Školskog odbora od 11.04.2008. godine, kao i u delu u kome je tužena obavezana da tužilji prizna sva prava iz radnog odnosa počev od 11.04.2008. do 06.03.2009. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je ista presuda u preostalom delu stava drugog izreke, tako što je kao neosnovan odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da je tužena vrati na rad na radno mesto nastavnika praktične nastave u svojstvu pripravnika na neodređeno vreme po ugovoru o radu od 06.03.2007. godine kao i u delu u kome je tražila da joj tužena prizna sva prava iz radnog odnosa počev od 07.03.2009. godine. Stavom trećim izreke, preinačena je i odluka o troškovima postupka, tako što je tužena obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 563.250,00 dinara, dok je zahtev preko dosuđenog iznosa odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 27.09.2006. godine zaključila sa tuženom ugovor o radu kojim je zasnovan radni odnos na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog koji se nalazio na bolovanju na poslovima nastavnika praktične nastave koji joj je prestao na osnovu rešenja tuženog od 27.11.2006. godine. Istog dana stranke su zaključile novi ugovor na određeno vreme. Tužena je 06.03.2007. godine donela odluku o izboru kandidata kojom je tužilja izabrana na oglas za popunjavanje upražnjenog radnog mesta nastavnika praktične nastave, pa je između stranaka zaključen novi ugovor o radu kojim je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme u svojstvu pripravnika. Tužena je 24.03.2008. godine donela tri rešenja prvo pod brojem ..-../. kojim je utvrdila da je tužilja ostala neraspoređena na osnovu preraspodele časova po nalogu nadležne školske uprave; rešenje pod brojem ..-../. kojim je tužilju rasporedila na radno mesto nastavnika praktične nastave iz predmeta ... radi zamene zaposlenog koji se nalazi na bolovanju; rešenje ..-../.. kojim je utvrdila da tužilji prestaje radni odnos zbog povratka radnika sa bolovanja. Protiv navedenih rešenja tužilja je izjavila prigovor kojim je tražila da se preispita odluka o prestanku radnog odnosa, ali je taj prigovor odbijen rešenjem Školskog odbora od 11.04.2008. godine kao neosnovan.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su rešenja tužene nezakonita jer su doneta uz pogrešnu primenu člana 126. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika. Pri tome je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio zahtev za vraćanje na rad zaključujući da za to nisu ispunjeni uslovi iz člana 113. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Stanovište drugostepenog suda se za sada ne može prihvatiti.

Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je lex specialis u odnosu na Zakon o radu, poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (licencu). Izuzetak je predviđen da bez licence poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja i pripravnik. Pripravnik je takođe definisan zakonom, tako što je određeno da je to lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u ustanovi i osposobljava se za samostalan obrazovno-vaspitni, vaspitni odnosno stručni rad savladavanjem programa za uvođenje u rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i polaganjem ispita za licencu; da pripravnički staž traje najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa; da pripravnik ima pravo da polaže ispit za licencu posle navršenih godinu dana rada i da pripravnik koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne polaže ispit za licencu prestaje radni odnos (član 113. st. 1-5).

Prema citiranoj zakonskoj odredbi pripravnik se osposobljava za samostalni rad i to: 1) savladavanjem programa i 2) polaganjem ispita za licencu. U ovom slučaju tužiljin radni odnos zasnovan 06.03.2007. godine je prestao 24.03.2008. godine. S obzirom da se prema citiranoj zakonskoj odredbi ispit za licencu mora položiti u roku od dve godine od zasnivanja radnog odnosa (najduži, krajnji rok) radi odluke o osnovanosti zahteva tužilje za vraćanje na rad odnosno vraćanja radi osposobljavanja radi sticanja prava za polaganje ispita za licencu, bilo je neophodno utvrditi da li je tužilja za godinu dana radnog odnosa (od 06.03.2007. godine) stekla uslov za dobijanje licence, da li je prijavljivala taj ispit i da li je tuženi to omogućio; odnosno da li je tužilja po prestanku radnog odnosa zasnovala drugi radni odnos, obavila potreban pripravnički staž radi sticanja licence ili ne. Ako tužilja nije položila ispit za licencu jer joj je radni odnos prestao nezakonitim ponašanjem tužene, a u situaciji da nije zasnovala drugi radni odnos i položila ispit za licencu, tužena čijim je nezakonitim ponašanjem prouzrokovana ovakva posledica za tužilju, bila bi u obavezi da joj omogući završetak pripravničkog staža. Bez obzira što je pravnosnažnom presudom odlučeno da se tužilji priznaju sva prava iz rada, u skladu sa citiranim članom potrebno je da je tužilja osposobljena za rad na ovim poslovima. S obzirom da se osposobljenost ceni prema savladanom programu i položenom ispitu, utvrđivanje ovih činjenica je neophodno.

Pošto postupi po primedbama iz ovog rešenja, drugostepeni sud će doneti novu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od konačnog uspeha stranaka u sporu.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić