Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž – Po1 - Toi 3/18 od 30.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba punomoćnika osuđenog Todora Puletića, advokata Bojane Drobnjak izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala Toi Po1 3/18 – K Po1 140/16 od 09.07.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog ovde vlasnika Todora Puletića, advokat Bojana Drobnjak, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1), u vezi člana 68. ZKP, zbog pogrešne primene odredbe člana 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kao i zbog povrede odredbe člana 5. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijana rešenja ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, odnosno da ista preinači, tako što će odbiti zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal za trajno oduzimanje imovine od okrivljenog, ovde vlasnika Todora Puletića.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ovde vlasnika Todora Puletića, advokata Bojane Drobnjak je neosnovan.

Branilac okrivljenog ovde vlasnika Todora Puletića pravnosnažna rešenja pobija zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 68. ZKP, odredbe člana 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i povrede odredbe člana 5. KZ navodima da je sud u postupku trajnog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela od okrivljenog, ovde vlasnika Todora Puletića pogrešno primenio zakon i to odredbu člana 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 32/2013, 94/2016) obzirom da ovaj zakon nije važio u vreme izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi čl. 61. i 33. KZ za koje je okrivljeni Todor Puletić oglašen krivim, već je u momentu izvršenja predmetnog krivičnog dela važio Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' broj 97/2008) koji upravo zbog toga što istim nije bila propisana primena u odnosu na navedeno krivično delo u pitanju, je blaži po učinioca u smislu člana 5. KZ zbog čega, kao i okolnosti da je odbijanjem optužbe prema okrivljenom Todoru Puletiću zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. KZ, nije postojao osnov za sprovođenje postupka trajnog oduzimanja imovine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz izloženih navoda zahteva proizilazi da branilac okrivljenog isti podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, tačnije pogrešne primene odredaba zakona koji propisuje oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, a zatim i krivičnog zakona.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K – Po1 140/16 od 13.04.2017. godine okrivljeni Todor Puletić oglašen krivim da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. KZ i krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi čl. 61. i 33. KZ, a da je presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž Po1 26/17 od 05.03.2018. godine delimično usvojena žalba okrivljenog Todora Puletića i njegovog branioca i preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K – Po1 140/16 od 13.04.2017. godine, tako što je okrivljeni Todor Puletić oglašen krivim zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi čl. 61. i 33. KZ, dok je prema istome na osnovu odredbe člana 422. tačka 1) ZKP odbijena optužba da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. KZ, dok je u ne preinačenom delu prvostepena presuda u odnosu na okrivljenog Todora Puletića potvrđena.

Dalje, iz spisa predmeta se utvrđuje da je zamenik Tužioca za organizovani kriminal Višem sudu u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal podneo zahtev OIK. S. br. 22/09 od 09.05.2018. godine za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela okrivljenog – ovde vlasnika Todora Puletića i to: stana površine od 218,00m², u ulici ..., Opština ..., Beograd u potkrovlju, na sedmom spratu i garažno mesto broj 5, površine 12m² u suterenu stambeno-poslovnog prostora, postojeći na kat. parc. ... i ... KO ... i plac u ... ukupne površine 4.850m², upisan u ZKUL broj ...KO ... i to: kat. parc. br. ... KO ... površine 1644m² i kat. parc. br. ... KO ... površine 3206m², a koji zahtev je Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal rešenjem Toi – Po1 3/18 – K – Po1 140/16 od 09.07.2018. godine usvojio i trajno oduzeo od okrivljenog ovde vlasnika Todora Puletića imovinu navedenu u zahtevu za trajno oduzimanje imovine TOK-a. OIK. S. 22/09 od 09.05.2018. godine, nalazeći da je ova imovina proistekla iz krivičnog dela, a koju odluku prvostepenog suda je kao pravilnu prihvatio i drugostepeni sud, time što je rešenjem Kž – Po1 – Toi 3/18 od 30.01.2019. godine odbio kao neosnovanu žalbu punomoćnika okrivljenog Todora Puletića, advokata Bojane Drobnjak izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Toi - Po1 3/18, K Po1 140/16 od 09.07.2018. godine.

Odredbom člana 82. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 32 od 08.04.2013. godine i 94 od 24.11.2016. godine), propisano je da postupci oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, po odredbama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' broj 97/08), će se okončati po odredbama ovog zakona.

Odredbom člana 83. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 32 od 08.04.2013. godine i 94 od 24.11.2016. godine) propisano je da stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' broj 97/08) izuzev člana 2. tog zakona koji prestaje da važi 15. aprila 2013. godine.

Odredbom člana 84. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 32 od 08.04.2013. godine i 94 od 24.11.2016. godine) propisano je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', izuzev člana 2. koji stupa na snagu 15. aprila 2013. godine.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 4. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 32 od 08.04.2013. godine i 94 od 24.11.2016. godine) propisano je, između ostalog, da se odredbe ovog zakona primenjuju i za krivična dela iz člana 208. stav 4. KZ.

Sledstveno citiranim zakonskim odredbama i to odredbama članova 82, 83, 84. i 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 32 od 08.04.2013. godine i 94 od 24.11.2016. godine), a imajući u vidu i okolnost da je Tužilac za organizovani kriminal zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela Oik. s. 22/09 sudu podneo dana 09.05.2018. godine, dakle u vreme važenja Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 32/2013, 94/2016) to je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda prvostepeni sud, a suprotno navodu iz zahteva branioca okrivljenog, ovde vlasnika, pravilnom primenom zakona, trajno oduzimanje imovine sproveo po važećem Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 32/2013, 94/2016).

S tim u vezi, po nalaženju ovoga suda, a suprotno navodu iz zahteva branioca okrivljenog pokretanje i vođenje postupka za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela isključivo je vezano za trenutak donošenja pravnosnažne presude kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja predmetnog krivičnog dela, što je i uslov za trajno oduzimanje imovine zbog čega se u smislu odredbe člana 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 32/2013, 94/2016), ovaj Zakon ima primeniti.

U vreme važenja Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' broj 97/08), pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Poi - Po1 21/11; K Po1 261/2010 od 23.06.2011. godine usvojen zahtev Tužioca za organizovani kriminal OIK. S. 22/09 od 14.03.2011. godine i privremeno oduzeta predmetna imovina u momentu kada je prema okrivljenom postupak vođen i zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. KZ i iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Važeći Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisuje dva odvojena postupka oduzimanja imovine i to postupak za privremeno i postupak za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela koji su po svojim pravnim dejstvima, uslovima pod kojima se imovina oduzima kao i po funkcionalnoj nadležnosti za odlučivanje različiti, a međusobno nisu uslovljeni, pa je tim pre što zakon propisuje postupak trajnog oduzimanja imovine nakon pravnosnažnosti presude, ovo zaseban postupak koji se može sprovesti samo u datoj procesnoj situaciji.

Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 32/2013, 94/2016), sadrži odredbe organizacione, procesne i materijalne prirode, s tim što je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odredba člana 2. istog zakona ''mešovite'' prirode, jer propisuje krivična dela za koja je moguće pokrenuti i voditi postupak oduzimanja imovine. U ovom slučaju materijalna priroda navedene odredbe zakona nema uticaja na ocenu suda o primeni blažeg zakona iz člana 5. stav 1. i 2. KZ iz razloga što je u vreme kada je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim za krivično delo iz člana 2. važećeg Zakona, odnosno nakon pravnosnažnosti presude javni tužilac podneo zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, a sud sproveo potpuno nezavistan postupak i od okrivljenog – vlasnika trajno oduzeo predmetnu imovinu.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljenog ovde vlasnika Todora Puletića da su pobijana pravnosnažna rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da sud nije na nesumnjiv način utvrdio da je okrivljeni Todor Puletić vlasnik imovine koja je predmet trajnog oduzimanja, zbog čega je morao da izvede dokaz vršenjem ekonomsko-finansijskog veštačenja od strane stalnog sudskog veštaka na okolnosti dobiti koju je ostvarivao okrivljeni Todor Puletić kao suvlasnik Privrednog društva ''AA'' u Crnoj Gori u vreme izvršenja krivičnog dela i neposredno pre sticanja vlasništva nad predmetnim nepokretnostima, kao i da nije na pouzdan način utvrdio da je predmetna imovina proistekla iz krivičnog dela, obzirom da nije sprovedena finansijska istraga tokom postupka trajnog oduzimanja imovine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda izloženim navodima zahteva osporava se činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnim rešenjima u pogledu činjenica da li je predmetna imovina vlasništvo okrivljenog i da li je ista proistekla iz krivičnog dela.

Međutim, kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisije razloge zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                          Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić