Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića i Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veroslav Garić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Žandarmerija Kraljevo, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o revizijama tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br. 4240/18 od 25.12.2018. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br.1629/19 od 17.06.2019. godine u sednici održanoj 30.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br. 4240/18 od 25.12.2018. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br.1629/19 od 17.06.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenim.

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br. 4240/18 od 25.12.2018. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br.1629/19 od 17.06.2019. godine .

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 br. 133/17 od 14.05.2018. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 30.10.2018. godine, stavom prvim izreke, pod tačkom a) obavezana je tužena da tužiocu, da na ime neisplaćenih dodataka na platu za noćni rad u periodu od januara 2014. godine do septembra 2014. godine (tačka a) ), po osnovu rada na dane državnih preznika u periodu od januara 2014. godine do decembra 2016. godine (tačka b) ), po osnovu prekovremenog rada u periodu od januara 2014. godine do decembra 2016. godine (tačka v) ) , te po osnovu noćnog rada na vanrednom i posebnom obezbeđenju u periodu od 01.01.2014. godine do 31.12.2016. godine (tačka g) ), isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom kamatom na svaki mesečni iznos pojedinačno, sve na način kako je bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br. 4240/18 od 25.12.2018. godine, žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u delu stava prvog izreke pod tačkom b) i tačkom v), dok je ista ukinuta u delu stava drugog izreke pod tačkom a) i tačkom g), kao i u delu za troškove postupka i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U daljoj fazi postupka, Osnovni sud u Kraljevu je presudom P1 br. 20/19 od 20.02.2019. godine, usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu da mu po osnovu noćnog rada u periodu od februara 2014. godine do avgusta 2016. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom za svaki mesec pojedinačno, na način kako je to bliže navedeno u ovom stavu izreke.

Protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu tužena je izjavila revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizije smatraju izuzetno dozvoljenim (član 404. ZPP) zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse i potrebe tumačenja prava.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stav 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata nakanade zarade tužiocu za prekovremeni i noćni rad. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili pravilnom primenom materijalnog prava, te u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz sudske odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate neisplaćene zarade podneta je 09.01.2017. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić