.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3443/2019
06.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Zorane Delibašić, Ilije Zindovića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Avlijaš, advokat iz ..., protiv tuženog Zavoda za vaspitanje dece i omladine iz ..., koga zastupa Državno pravobranilaštvo, radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2356/18 od 05.07.2019. godine, u sednici od 06.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2356/18 od 05.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2356/18 od 05.07.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1. 23/2017 od 20.02.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je ništava odredba tačke 1. stav 3. Aneksa ugovora o radu br. ... od 21.04.2008. godine, u delu kojim je tužilji utvrđen koeficijent 19,35 za obračun zarade. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se tuženi obaveže da joj na ime razlike zarade za period od aprila 2008. godine do septembra 2017. godine isplati 1.878.214,51 dinar sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužilji na ime neisplaćenog dodatka na zaradu uvećanjem koeficijenta zbog obavljanja poslova koordinatora stručne ekipe u ustanovi socijalne zaštite, za period od aprila 2008. godine do septtembra 2017. godine isplati pojedinačne mesečne iznose navedene izrekom sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje da tuženi u njeno ime uplati doprinose penzijskog i invalidskog osiguranja za period od aprila 2008. godine do septembra 2017. godine na iznose razlike zarade iz stava drugog izreke. Stavom petim izreke, tuženi je obavezan da za tužilju uplati pripadajuće doprinose penzijskog i invalidskog osiguranja nadležnom fondu na iznose dodatka na zaradu dosuđene stavom trećim izreke, po stopama važećim na dan uplate. Stavom šestim izreke, tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 86.940,00 dinara. Stavom sedmim izreke, odbijen je zahtev tuženog da mu tužilja naknadi troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2356/18 od 05.07.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem, petom i šestom izreke.
Protiv drugostepene presude, u delu kojim je prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom, drugom i šestom izreke, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14). Naime, u konkretnom slučaju nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava i ujednačavanjem sudske prakse, budući da uz reviziju nisu dostavljene drugačije sudske odluke u pogledu primene Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, a presude na koje se revizijom ukazuje ne odnose se na identičan činjenični i pravni osnov. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Tužbom od 22.12.2010. godine, tužilja je tražila da se utvrdi ništavost odredbe aneksa ugovora o radu u delu kojim je tužilji utvrđen koeficijent za obračun zarade, i da tužilji isplati razliku zarade, a vrednost predmeta spora je označena na 320.000,00 dinara. Tužba je preinačena podneskom od 03.02.2018. godine, kada je tražena isplata ukupnog iznosa od 2.492.822,00 dinara. Ova vrednost predmeta spora uneta je u uvod prvostepene presude.
Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U odnosu na deo tužbenog zahteva tužilje kojim je tražila utvrđenje ništavosti aneksa ugovora o radu u delu koji se odnosi na utvrđeni koeficijent za obračun zarade, ne radi se o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa revizija nije dozvoljena u smislu navedene zakonske odredbe.
U odnosu na novčano potraživanje, revizija tužilje takođe nije dozvoljena, s obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, u smislu noveliranog člana 23. stav 3. ZPP, koji se primenjuje po osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14).
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
