Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 564/2019
16.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., kao pravnog sledbenika iza pok. BB bivše iz ..., koga zastupaju punomoćnici Dejan M. Nedić i Igor R. Pavlović, advokati iz ..., protiv tuženih VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., kao pravnih sledbenika iza pok. BB bivše iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o sukobu nadležnosti između Drugog osnovnog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu, u sednici veća održanoj 16.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno je nadležan Viši sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Tužilac je podneo tužbu Drugom osnovnom sudu u Beogradu 05.05.2017. godine, kojom je tražio utvrđenje da je stekao pravo svojine na stanu broj ..., na četvrtom spratu površine ..., u ulici ..., ulaz ... u ..., kao vanknjižnog vlasništva pok. BB, bivše iz ..., što su tuženi dužni da trpe i da dozvole tužiocu upis prava svojine u javnim knjigama.
Drugi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P br. 1929/17 od 16.05.2017. godine utvrdio vrednost predmeta spora u iznosu od 5.085.920,00 dinara, oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta dostavio Višem sudu u Beogradu kao stvarno nadležnom.
Svojim aktom P 6329/19 od 03.10.2019. godine Viši sud u Beogradu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost i predmet je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu.
Rešavajući nastali sukob nadležnosti u smislu člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.
Prema članu 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova, osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima, ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. Stavom 3. propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima, sporovima povodom zasnivanja i postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom, sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada. Članom 23. stav 1. tačka 7. istog zakona propisano je da viši sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema članu 31. stav 1. istog zakona ako se tužbenim zahtevom traži utvrđenja prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnostima, utvrđenje ništavosti, poništaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet nepokretnost, vrednost predmeta spora se određuje prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti ili njenog dela.
Tužilac je tužbom tražio utvrđenje da je kao pravni sledbenik iza pok. BB, stekao pravo svojine na spornom stanu. Drugi osnovni sud u Beogradu je imajući u vidu ukupnu površinu sporne nepokretnosti i prosečnu cenu kvadratnog metra u gradskoj zoni u kojoj se nalazi ista nepokretnost odredio vrednost predmeta spora u ovoj pravnoj stvari od 5.085.920,00 dinara. Kako se u konkretnom slučaju ne radi o stambenom sporu, već o sporu radi utvrđenja prava svojine, to je s obzirom na vrednost predmeta spora za postupanje u ovoj parnici stvarno i mesno nadležan Viši sud u Beogradu, a ne Drugi osnovni sud u Beogradu.
Na osnovu člana 22. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić