Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je krivični postupak protiv okrivljenog okončan donošenjem rešenja Višeg suda u Somboru K.broj 23/19 od 21.06.2019. godine, kojim mu je izrečena zavodska vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom kao mlađem punoletnom licu i određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, pa kako je na okrivljenog primenjen Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica (ZM), to je prema stavu branioca u konkretnom slučaju sud trebalo da primeni odredbu člana 79. stav 1. istog zakona, obzirom da je članom 1. ZM propisano da se odredbe tog zakona primenjuju i na punoletna lica, kada im se sudi za krivična dela koja su učinila kao maloletnici, kao i na lica koja su krivična dela učinila kao mlađi punoletnici. Iz navedenih razloga, prema stavu branioca, Viši sud u Somboru je donošnjem prvostepenog rešenja, kojim je odbijen kao neosnovan njegov zahtev za nagradu i naknadu troškova, kao i drugostepenim rešenjem, kojim je odbijena kao neosnovana žalba učinio povrede zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261., 264. i 265. ZKP, te je povrede odredaba člana 1. i 79. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica.

Suprotno izloženim navodima zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim nižestepenim rešenjima nisu učinjene navedene povrede zakona.

Naime, branilac okrivljenog AA – advokat Stefan Vukičević, na iste povrede zakona (iz člana 441. stav 4. ZKP, člana 261., 264. i 265. ZKP, te člana 1. i 79. ZM) ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, kojim je odbijen zahtev branioca okrivljenog za nagradu i naknadu troškova advokata. Vanpretresno veće Višeg suda u Somboru je, donoseći drugostepenu odluku, ocenilo iznete žalbene navode neosnovanim i u rešenju Kv.broj 199/19 od 25.10.2019. godine na drugoj strani stav drugi i treći, iznelo u svemu jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da prvostepenim rešenjem nije učinjena povreda odredaba člana 79. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, niti odredba člana 1. stav 2. istog zakona, imajući u vidu odredbe člana 46. ZM, kojima je precizirano koje se konkretno odredbe navedenog zakona primenjuju u postupku prema mlađim punoletnim licima, te nalazeći da ovom odredbom nisu obuhvaćene odredbe člana 79. o naknadi troškova postupka, već da se u tom slučaju primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku. Ove razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na ove razloge i upućuje.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Stefana Vukičevića, odbijen je kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić