Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz …, Opština …, čiji je punomoćnik Zoran Veličković, advokat iz …, protiv tužene Opštine Gadžin Han, koju zastupa Opštinsko javno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1483/17 od 19.02.2019. godine, u sednici održanoj 20.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1483/17 od 19.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1483/17 od 19.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 15463/15 od 14.11.2016. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete plati 15.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 10.000,00 dinara za pretrpljeni strah, sve sa zakonskom kamatom od dana 14.11.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenih iznosa i to za pretrpljene fizičke bolove do traženih 50.000,00 dinara, za pretrpljeni strah do traženih 40.000,00 dinara, sa pripadajućom kamatom, a u celosti se odbije tužbenim zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog naruženosti u visini od 20.000,00 dinara sa kamatom. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 42.300,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 1483/17 od 19.02.2019. godine, žalba tužioca je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stav 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi štete koju je tužilac pretrpeo usled ujeda psa, a navodima revizije osporava se odluka samo u pogledu visine iznosa za koje sudovi nalaze da predstavlja adekvatno obeštećenje za pretrpljenu štetu. Imajući u vidu da odluka o visini naknade, kao adekvatnom obeštećenju, zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u toku postupka i na kome je zasnovana odluka u svakom konkretnom slučaju, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, što znači da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete, podneta je 22.10.2015. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 85.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić