U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Zorane Delibašić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Jovčić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3283/2019 od 11.07.2019. godine, na sednici održanoj 23.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3283/2019 od 11.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Vranju P 251/19 od 15.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor mesne nenadležnosti tog suda, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete po osnovu povrede prava ličnosti, utvrđene pravnosnažnom presudom Višeg suda u Vranju P 1230/16 od 02.04.2018. godine, isplati iznos od 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.04.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3283/2019 od 11.07.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene neke od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Višeg suda u Vranju P 1230/16 od 02.04.2018. godine, utvrđeno je da je Zaključkom Vlade Republike Srbije 401-161/2008 od 17.01.2008. godine, kojim su obezbeđena novčana sredstva radi isplate novčane pomoći ratnim vojnim rezervistima sa prebivalištem na teritoriji sedam nerazvijenih opština Kuršumlija, Blace, Bojnik, Lebane, Žitorađa, Doljevac i Prokuplje, povređeno načelo jednakih prava i obaveza, čime je izvršena diskriminacija na osnovu mesta prebivališta ratnog vojnog rezerviste, ovde tužioca učesnika rata 1999. godine. Tužilac tužbom u ovoj pravnoj stvari traži naknadu nematerijalne štete po osnovu učinjene diskriminacije. Tužena je istakla prigovor zastarelosti potraživanja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužbeni zahtev tužioca za isplatu naknade nematerijalne štete u visini traženog iznosa nije osnovan jer je nastupila zastarelost potraživanja, u smislu člana 376. Zakona o obligacionim odnosima.

Prema zaključku Vrhovnog kasacionog suda od 14.11.2017. godine, tužba za utvrđenje postojanja diskriminacije ne zastareva, potraživanje radi naknade štete (materijalne i nematerijalne) zastareva u rokovima iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, a rok zastarelosti zahteva za naknadu štete po osnovu diskriminacije, počinje da teče od momenta donošenja Zaključka Vlade RS od 17.01.2008. godine.

Odredbom člana 376. stav 1. ZOO, propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, a u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala (stav 2.).

Saglasno iznetom, kako potraživanje radi naknade štete zastareva u rokovima iz člana 376. ZOO, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilna odluka nižestepenih sudova kojom su odbili tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete od 80.000,00 dinara. Naime, pravilno su sudovi ocenili istaknuti prigovor zastarelosti, odnosno da je protekao objektivni rok od 5 godina od dana kada je po Zaključku Vlade RS od 17.01.2008. godine ratnim vojnim rezervistima Topličkog okruga priznato pravo na novčanu naknadu u smislu člana 5. Zaključka, te da je tužilac tužbu za nematerijalnu štetu podneo 07.03.2019. godine, nakon što je protekao zastarni rok propisan članom 376. stav 2. ZOO.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ističe da se početak roka za podnošenje zahteva za otklanjanje posledica diskriminacije ima računati od dana utvrđenja da je diskriminacija izvršena. Naime, nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili da je ranijom odlukom Višeg suda u Vranju utvrđeno postojanje diskriminacije izvršene Sporazumom od 11.01.2008. godine i Zaključkom Vlade Republike Srbije od 17.01.2008. godine, nastalim pre stupanja na snagu Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 22/09 - stupio na snagu 07.04.2009. godine), što je pravilno cenjeno na osnovu člana 21. Ustava Republike Srbije i člana 14. Evropske Konvencije o ljudskim pravima, te se shodno navedenom ne mogu računati rokovi od dana utvrđenja da je diskriminacija izvršena, već potraživanje radi naknade štete zastareva u rokovima iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, dok rok zastarelosti zahteva za naknadu štete po osnovu diskriminacije, počinje da teče od momenta donošenja Zaključka Vlade RS od 17.01.2008. godine. Takođe, iz navedenog, suprotno revizijskim navodima, ne postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju, već je odlukama Vrhovnog kasacionog suda dostavljenim uz reviziju odlučeno u skladu sa citiranim zaključkom VKS.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414 stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić