Protiv pravnosnažne drugostepene presude zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih AA i BB, advokat Stanimir Đurić. Međutim, iz obrazloženja podnetog zahteva proizilazi da je isti podnet protiv obe nižestepene presude, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i iz člana 68. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje, kao i da odluči da se izvršenje kazne odloži do donošenja odluke Vrhovnog kasacionog suda u odnosu na okrivljene AA i BB.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe da se prekoračenje optužbe u konkretnom slučaju sastoji u tome što je prvostepeni sud uneo oblik vinosti sa kojim su okrivljeni AA i BB postupali, koji u optužnom aktu nije opisan, da je izvršio prekvalifikaciju krivičnog dela iz optužnog akta na krivično delo iz člana 204. stav 1. tačka 3) KZ, ne navodeći u izreci da su okrivljeni krivično delo izvršili na naročito drzak način, niti opisuje u čemu se ta drskost sastoji, a da u obrazloženju navodi da delo nije izvršeno od strane grupe kako je to opisano u optužnom aktu. Takođe u podnetom zahtevu branilac navodi da je prvostepeni sud okrivljene AA i BB oglasio krivim kao saizvršioce, što u izreci optužnog akta nije opisano, te da je takva prekvalifikacija učinjena na štetu okrivljenih.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Optužnim aktom Osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru Kt br. 690/17 - Kto 331/17 od 16.08.2017. godine, pored ostalih, okrivljenima AA i BB stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 2) KZ. Pobijanom prvostepenom presudom, koja je u odnosu na ove okrivljene potvrđena drugostepenom presudom, okrivljeni su oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 3. u vezi člana 33. KZ, pri čemu je prvostepeni sud shodno činjeničnom stanju utvrđenom na glavnom pretresu, bliže opisao radnje okrivljenih koje su predmet optužbe, krećući se pri tome u granicama činjeničnog opisa iz optužnice, u pogledu bitnih okolnosti koje se odnose na postupanje okrivljenih kritičnom prilikom.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenih AA i BB. Ovo, imajući u vidu da su u odnosu na ovu dvojicu okrivljenih bitna obeležja bića krivičnih dela ista i u optužnom aktu tužioca i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnih krivičnih dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnici tužioca.

Naime, izmenom u prvostepenoj presudi činjeničnog opisa krivičnog dela u pogledu dodavanja mesta preciznog mesta izvršenja krivičnog dela, kao i konkretnih radnji koje je preduzeo svaki okrivljeni ponaosob, zaključujući da u konkretnom slučaju nisu delovali kao grupa, već kao saizvršioci i da su krivično delo izvršili na naročito drzak način, te navođenjem da su isti krivično delo izvršili sa umišljajem i u stanju uračunljivosti, sud nije prekoračio optužbu, jer navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenih, već je sud u presudi samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na pretresu održanom pred tim sudom i svojim zaključkom u pogledu oblika krivičnog dela iz člana 204. stav 1. KZ, za koja je pri tome zaprećena ista kazna, koje je ostvareno inkriminisanim radnjama okrivljenih, kao i u pogledu toga da su okrivljeni kritičnom prilikom postupali kao saizvršioci, krećući se pri tome u okviru optužnog akta tužioca.

Odredbom člana 204. stav 1. tačka 1) KZ propisano je da će se učinilac dela krađe (član 203.) kazniti zatvorom od jedne do osam godina ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih elektronskih ili drugih većih prepreka, u tački 2) ukoliko je krađa izvršena od strane grupe, a u stavu 3) ukoliko je krađa izvršena na naročito opasan ili drzak način.

Pojam grupe određen je u članu 112. stav 22. KZ, kao „najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu“, a odredbom člana 33. KZ određen je pojam saizvršilaštva, tako da „ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo“.

Polazeći od navedenog, u konkretnom slučaju od elemenata grupe kao kvalifikatorne okolnosti predmetnog krivičnog dela, iz opisa radnje datog u optužnom aktu, jedino proizilazi da je delo izvršeno od strane tri lica, dok su u potpunosti izostali svi ostali propisani elementi. Naime, izostalo je ne samo njihovo formalno navođenje (član 112. tačka 22. KZ), nego i činjenični opis iz koga proizilazi da su navedeni izvršioci povezan u okviru grupe. S tim u vezi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda kada je reč o krivičnom delu izvršenom u kvalifikovanom obliku, ta kvalifikatorna okolnost mora biti potpuno činjenično određena u opisu dela u izreci, da bi iz takvog opisa proistekla i navedena kvalifikacija dela. Naime, u konkretnom slučaju nije bilo dovoljno navesti - opisati da je krivično delo učinjeno od strane tri izvršioca, što je samo jedan od elemenata pojma „grupa“.

Kako Vrhovni kasacioni sud nalazi, da opisano učešće okrivljenih u izvršenju krivičnog dela, odgovara pojmu saizvršilaštva iz člana 33. KZ, suprotni navodi zahteva u pogledu navedenog, ocenjeni su kao neosnovani.

Neosnovani su i navodi podnetog zahteva u kojima se ukazuje da je sud u opis krivičnog dela uneo neke od subjektivnih elementa krivičnog dela u pitanju. Naime, krivično delo teška krađa, zbog kojeg su okrivljeni oglašeni krivim, po svojoj pravnoj prirodi i načinu kako je biće krivičnog dela određeno u zakonu, može se izvršiti samo sa direktnim umišljajem. Ovo stoga što kod krivičnih dela kod kojih se kao elemenat krivičnog dela pojavljuje namera, umišljaj postoji samo u obliku direktnog umišljaja zbog čega i postojanje direktnog umišljaja iz člana 25. Krivičnog zakonika u izreci presude u konkretnom slučaju proističe iz činjenice da je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno delovanje okrivljenih u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi, koja namera je okrivljenima stavljena na teret i optužnim aktom, što svakako, imajući u vidu opis delovanja okrivljenih, čini neophodne elemente krivice.

Dalje, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, isticanjem da opis radnje krivičnog dela zbog kojeg su okrivljeni oglašeni krivim „ne može da se podvede pod elemente krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) KZ“, ovaj branilac ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Suprotno izloženim navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u radnjama okrivljenih, opisanim u izreci prvostepene presude, stoje svi bitni elementi krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 3) u vezi člana 33. KZ, zbog kojeg su oglašeni krivim, jer iz činjenica i okolnosti naznačenih u izreci prvostepene presude i u optužnom aktu, proizlazi da su okrivljeni ometali radnicu menjačnice prilikom zamene novca, čestom promenom načina obavljanja transakcije, iskoristivši njenu ljubaznost, čime je opisano oduzimanje i prisvajanje tuđe pokretne stvari na naročito drzak način, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, ocenio neosnovanim kako budući da je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a radnje okrivljenih za koje su pravnosnažnim presuda oglašeni krivim su pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 3) u vezi člana 33. KZ.

Na istaknute povrede, branilac okrivljenih ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, u vezi čega je u obrazloženju presude na strani 3. u 4. i 5. stavu i na strani 4. u 1., 2. i 3. stavu, dao razloge za svoje zaključke da se u konkretnom slučaju ne radi o prekoračenju optužbe, kao i da se u radnjama okrivljenih opisanim u izreci prvostepene presude stiču sva bitna obeležja krivičnog dela za koje su oglašeni krivim, koje razloge Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih ukazuje na povredu člana 68. ZKP, isticanjem da okrivljenima, koji su romske nacionalnosti, u postupku pred javnim tužiocem i pred sudom, nije omogućeno da na svom jeziku iznesu odbranu, te da u spisima predmeta ne postoji konstatacija da su se okrivljeni izjasnili da će svoju odbranu dati na srpskom jeziku, čime je učinjena i povreda Ustavom garantovanog prava da pred državnim organom koriste svoj jezik.

Međutim, iako iz zapisnika o glavnom pretresu od 04.07.2018. godine proizilazi da su okrivljeni, između ostalog, poučeni o njihovim pravima iz člana 68. ZKP, i da su izjavili da razumeju srpski jezik i ne zahtevaju da se postupak vodi posredstvom tumača za romski jezik, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu ovih navoda nije upuštao, jer povreda člana 68. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljene razloge u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, te imajući u vidu da kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede prava i slobode zajamčenog Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava i takva odluka, shodno odredbi člana 484. ZKP, mora biti dostavljena uz zahtev za zaštitu zakonitosti, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                 Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić