Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 784/2019 od 30.09.2019. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe Višeg javnog tužioca u Pančevu te žalbe branilaca okrivljenog Siniše Radovančeva i potvrđena presuda Višeg suda u Pančevu K 15/18 od 08.05.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. i 483. ZKP, branilac okrivljenog Siniše Radovančeva, advokat Miroslav Todorović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i tačka 3) u vezi sa odredbom člana 485. stav 4. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da pobijane presude preinači „u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o kazni oglašavanjem okrivljenog Siniše Radovančeva krivim za krivično delo ubistvo na mah iz člana 115. KZ ili alternativno za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ u vezi člana 19. stav 3. KZ“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Siniše Radovančeva, advokata Miroslava Todorovića Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Siniše Radovančeva, advokata Miroslava Todorovića je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, uz obrazloženje da se u radnjama okrivljenog Siniše Radovančeva ne stiču bitna obeležja krivičnog dela za koje je osuđen, već krivičnog dela ubistvo na mah iz člana 115. KZ, a alternativni stav odbrane je da je okrivljeni postupao, u konkretnom slučaju, „prekoračenjem granica nužne odbrane“.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane, a kako je ova povreda krivičnog zakona isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani 4, 5, 6 i 7 drugostepene presude (u vezi sa detaljnim razlozima datim u prvostepenoj presudi na stranama 17 i 18), kao dovoljne, argumentovane i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se takođe ukazuje da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, u smislu člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. Krivičnog zakonika uz izneto obrazloženje u čemu se povreda sastoji, međutim, Vrhovni kasacioni sud povrede na koje se ukazuje ocenjuje kao ukazivanje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, koja ne spada u krug zakonskih razloga iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, te je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,  

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

                                                                                                                                                                                       Bata Cvetković,s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić