Protiv ovih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih AA i BB, advokat Milorad Marjanović, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261, 262, 264. i 265. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijana rešenja preinači, tako što će usvojiti zahtev branioca okrivljenih za naknadu troškova krivičnog postupka kao i naknadu troškova postupka po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. ZKP, te je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev podnet i nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenih AA i BB u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261, 262, 264. i 265. stav 1. ZKP, učinjenih na štetu okrivljenih ističući da je sud morao da iz ukupnih troškova krivičnog postupka izdvoji one troškove koji se odnose na krivična dela za koja su okrivljeni pravnosnažnom presudom oslobođeni od optužbe i koje stoga okrivljeni nisu dužni da plate.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da su pravnosnažnom presudom Višeg suda u Leskovcu K 39/16 od 04.07.2017. godine, okrivljeni AA i BB, oglašeni krivim i to: Okrivljena AA, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ i produženog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ, za koja dela je osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca, u koju joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru i na novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara, dok je okrivljeni BB, oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru i na novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara. Istom presudom, okrivljeni su obavezani na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i da solidarno sa okrivljenim VV na ime troškova krivičnog postupka plate iznos od 584.225,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Stavom 2. izreke prvostepene presude okrivljena AA, oslobođena je od optužbe da je izvršila tri krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ, a okrivljeni BB zbog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ.

Navedena presuda preinačena je presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1099/2017 od 24.01.2018. godine, samo u stavu I tačka 2) i to u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenoj AA za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, primenom člana 56. tačka 3) i 57. stav 1. tačka 4) KZ, utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci, a za produženo krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ, kazna zatvora u trajanju od pet meseci, nakon čega je okrivljena osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, u koju kaznu joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru i određeno da će se ista izvršiti u prostorijama u kojima okrivljena stanuje, bez primene elektronskog nadzora i koju prostoriju ne sme napuštati, te na novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara, koju je dužna da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok su žalbe zajedničkog branioca okrivljenih AA i BB u ostalom delu, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Leskovcu odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Odlučujući o zahtevu branioca okrivljenih AA i BB za donošenje posebnog rešenja o troškovima krivičnog postupka Viši sud u Leskovcu doneo je pobijana pravnosnažna rešenja.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP, propisano je da će sud, kada okrivljenog oglasi krivim, u presudi izreći da je okrivljeni dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Dakle, navedenom zakonskom odredbom predviđeno je izdvajanje troškova krivičnog postupka samo pod uslovom ako sud nađe da se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, ali ne i obaveza suda da to mora da učini.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te da je sud u konkretnom slučaju na osnovu podataka u spisima predmeta, našao da se u konkretnom slučaju ne mogu izdvojiti troškovi krivičnog postupka nastali u pogledu krivičnih dela za koje su okrivljeni oslobođeni od optužbe i to okrivljena AA za tri krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i za krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ, a okrivljeni BB za krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ, iz razloga, što je za sva krivična dela koja su okrivljenima optužbom stavljena na teret, vođen jedinstven krivični postupak i što se radi o troškovima na ime obavljenih veštačenja koja se odnose i na krivična dela za koja su okrivljeni oglašeni krivim i osuđeni, a sve radnje koje je branilac okrivljenih preduzimao u toku postupka odnose se na sva krivična dela, dakle radi se o jedinstvenoj odbrani, to se neosnovano zahtevom branioca okrivljenih ukazuje da je sud bio dužan da okrivljene u smislu člana 265. stav 1. ZKP, oslobodi od obaveze naknade troškova krivičnog postupka u delu koji se odnosi na krivična dela za koja su okrivljeni oslobođeni od optužbe i da im se u tom delu na teret budžetskih sredstava naknade troškovi krivičnog postupka koji su imali na ime odbrane od strane branioca. S obzirom da odredba člana 264. stav 2. ZKP, propisuje samo mogućnost oslobađanja okrivljenog da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ali ne i obavezu suda da okrivljenom u takvoj situaciji plati troškove odbrane.

S obzirom na navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim pravnosnažnim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 264. stav 2. ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, branilac okrivljenih u zahtevu ukazuje i to da je izreka prvostepenog rešenja nerazumljiva u smislu člana 448. stav 1. tačka 11) ZKP, a da su razlozi pobijanih rešenja protivrečni, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Prema navodima zahteva, sud je pogrešno utvrdio činjenice od kojih zavisi pravo okrivljenih na naknadu troškova krivičnog postupka na ime odbrane, kojim navodima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim pravnosnažnim odlukama u smislu člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja imaju u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenih AA i BB u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

 

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić