Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se Osnovnom javnom tužiocu u Sremskoj Mitrovici dopisom obratio 11.09.2019. godine radi dobijanja izveštaja o stanju predmeta, nakon čega je dopisom obavešten da je predmetna krivična prijava protiv okrivljenih AA i BB odbačena rešenjem Kt 98/15 od 21.08.2015. godine, te je po saznanju činjenice da je predmetna krivična prijava odbačena podneo zahtev za isplatu troškova postupka, nakon čega je doneto prvostepeno a zatim i drugostepeno rešenje koje se pobija predmetnim zahtevom. Odbrana nalazi da je donošenjem pobijanih rešenja učinjena povreda zakona na štetu okrivljenih u smislu odredbe člana 441. stav 4. ZKP, te da je „nedopustiv propust tužilaštva da o odbačaju ne obavesti okrivljene a tako i njihovog branioca, a što je u konkretnom slučaju i učinjeno“.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 262. stav 2. ZKP je propisano da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave, kao i da se podaci o visini troškova i zahtev za njihovu naknadu mogu podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja kojima je odlučeno o krivičnopravnoj stvari, pa i o tome ko snosi troškove postupka, što proizilazi iz stava 1. ovog člana.

Odredbom člana 284. ZKP je propisano da će javni tužilac rešenjem odbaciti krivičnu prijavu ako iz same prijave proističe da: 1) prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti; 2) nastupila je zastarelost ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju gonjenje; 3) ne postoji osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, o čemu će obavestiti oštećenog, što je propisano u stavu 2. navedenog člana.

Navedeni razlozi za odbačaj krivične prijave u smislu citiranog člana 284. stav 1. ZKP, po svojoj suštini su istovetni razlozima iz odgovarajućih odredaba ZKP za obustavu krivičnog postupka u kasnijim fazama, odnosno za okončanje krivičnog postupka u smislu oslobađanja okrivljenog od optužbe ili odbijanja optužbe, a u tim procesnim situacijama, trebalo bi izreći u odluci, i da troškovi postupka padaju na teret budžeta.

Naime, članom 265. stav 1. ZKP, propisano je da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izrećiće se u rešenju, odnosno presudi, da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Polazeći od činjenice da je odredbom člana 262. stav 2. ZKP propisan rok koji počinje da teče od dana pravosnažnosti odluke o okončanju krivičnog postupka (presude ili rešenja koje odgovara presudi, u smislu člana 262. stav 1. ZKP), jasno je da se u ovom slučaju radi o objektivnom roku. Početak roka je vezan za objektivnu činjenicu, u ovom slučaju to je pravnosnažnost odluke o krivičnopravnoj stvari, bez obzira na ishod postupka po okrivljenog, a kraj roka je određen kalendarskim istekom roka. Dakle, početak roka nije vezan za činjenicu da li je odluka o troškovima postupka sadržana u odluci o krivičnopravnoj stvari, već je vezan za pravnosnažnost odluke o krivičnopravnoj stvari, odnosno za datum pravnosnažnosti te odluke i ne može se produžavati.

Sledstveno tome, u situaciji kada je Osnovni javni tužilac u Sremskoj Mitrovici, shodno odredbi člana 284. stav 1. tačka 1) ZKP, odbacio krivičnu prijavu protiv okrivljenog AA i okrivljenog BB, rešenjem Kt 98/15 od 21.08.2015. godine, te da oštećena JP „VV“ u roku od osam dana, od prijema obaveštenja 03.09.2015. godine nije izjavila prigovor, to se od momenta pravnosnažnosti tog rešenja računa rok, iz člana 262. stav 2. ZKP, od godinu dana, u kom stranka može podneti zahtev za naknadu troškova.

Ostajući kod pravnog stava ranije zauzetog, da se odbačaj krivične prijave iz razloga propisanih odredbom člana 284. stav 1. ZKP, poistovećuje sa obustavom krivičnog postupka, u pogledu prava okrivljenog na naknadu troškova, kako je propisano članom 265. stav 1. ZKP, u koje spada i nagrada branioca, Vrhovni kasacioni sud u ovoj odluci, objektivni rok za podnošenje zahteva sa tačnim podacima o visini troškova iz člana 262. stav2. ZKP, a to je rok od jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke o krivičnopravnoj stvari, ne vezuje za stav 1. istog člana i obavezu suda ili drugog organa postupka da o troškovima odluči, što znači da pravo na naknadu troškova postupka, proizilazi iz objektivne procesne činjenice da je postupak pravnosnažno okončan, a ne da li je sud odlučio ko će snositi troškove.

Stoga, kako je branilac okrivljenih zahtev za naknadu troškova podneo nakon isteka roka od godinu dana, računajući od dana pravnosnažnosti rešenja o odbačaju krivične prijave, to su neosnovani navodi u zahtevu branioca okrivljenih da je pobijanim rešenjima učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Pritom, okolnost na koju se branilac u zahtevu poziva, da rešenje o odbačaju krivične prijave nikada nije dostavljeno okrivljenom, bez uticaja je na drugačiju odluku, jer je rok za podnošenje takvog zahteva vezan za pravnosnažnost odluke o krivičnopravnoj stvari, a ne za momenat dostavljanja pravnosnažne odluke o okončanju postupka, kako to branilac neosnovano ističe.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac ukazuje da su pobijana rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić