U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Hasim Klimenta, advokat iz ..., protiv Predškolske ustanove „BB“ iz ..., čiji je zakonski zastupnik direktor VV iz ..., radi isplate razlike zarade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1022/17 od 11.01.2018. godine, u sednici održanoj 06.11.2019. godine, doneo je

P R E SUD U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1022/17 od 11.01.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu P1 248/16 od 01.02.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime manje isplaćene zarade za period od 01.04.2012. godine zaključno sa aprilom 2015. godine, plati pojedinačne iznose bliže određene u tom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati 129.910,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1022/17 od 11.01.2018. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica Tutin P1 248/16 od 01.02.2017. godine tako što je: 1. odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da tužilji plati na ime razlike zarade za svaki mesec u periodu od aprila 2012. godine do aprila 2015. godine pojedinačne iznose bliže određene u izreci presude, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos; 2. odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u periodu od aprila 2012. godine zaključno sa aprilom 2015. godine bila u radnom odnosu kod tužene, na osnovu ugovora o radu na određeno vreme sa nepunim radnim vremenom, odnosno sa 75% od punog radnog vremena, u trajanju od 20 časova nedeljno na poslovima vaspitača pripremnog predškolskog programa. U 2012. godini tužilja je radila sa nepunim radnim vremenom sa 75% od punog radnog vremena i isplaćivana joj je zarada na osnovu zaključenih ugovora o radu. Direktor tužene nije donosio pojedinačna rešenja o strukturi i rasporedu radnog vremena za svaku školsku godinu u utuženom periodu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, ceneći da tužilja ima pravo na isplatu razlike zarade za svaki mesec do iznosa od 100% zarade, pozivajući se na član 136. stav 1. tačka 2. i stav 2. kao i član 137. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev pravilnom primenom odredaba Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br.72/09, 52/2011, 55/2013), u članu 136. stav 1. tačka 2. propisuje da u okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje vaspitač u predškolskoj ustanovi ostvaruje pripremni predškolski program u poludnevnom trajanju – 50% radnog vremena. Članom 137. stav 1. istog zakona propisano je da nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku svake školske godine direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim i nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg plana rada i podele časova za izvođenje nastave i drugih oblika neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima (dopunski, dodatni, individualizovani, pripremni rad i druge oblike rada u skladu sa posebnim zakonom); stavom 2. propisano je da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je raspoređen za deo propisane norme svih oblika neposrednog rada sa decom i učenicima, ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom.

U konkretnom slučaju, tužilja je u utuženom periodu bila vaspitač u predškolskoj ustanovi i obavljala je samo poslove u okviru pripremnog predškolskog programa sa 75% radnog vremena. Prema citiranoj odredbi člana 136. stav 1. tačka 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ovaj program se ostvaruje u poludnevnom trajanju, što je 50% radnog vremena. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilja je radila nepuno radno vreme u smislu člana 137. stav 2. istog zakona, koje jeste u okviru radnog vremena, ali tužilja nije obavljala i poslove vaspitača celodnevnog boravka dece u predškolskoj ustanovi, već poslove pripremnog predškolskog programa u trajanju od 20 časova nedeljno, što je 75% radnog vremena. Drugostepeni sud je pravilnom primenom Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio tužbeni zahtev sa pravilnim zaključkom da nije bilo izmenjenih ugovornih uslova rada u smislu povećanja radnog vremena na puno radno vreme, te da tužilji ne pripada tražena razlika zarade.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić