U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca Akcionarskog društva za osiguranje AA, koga zastupa Jovana Čapaković, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Pavlović, advokat u ..., radi isplate duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 2782/17 od 03.10.2017. godine, u sednici veća održanoj 18.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 2782/17 od 03.10.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šidu broj P 393/2015 od 20.03.2017. godine obavezan je tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 700.802,00 dinara i iznos od 121.800,00 dinara, ukupno 822.602,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.05.2013. godine pa do konačne isplate kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 267.479,24 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.03.2017. godine kao dana presuđenja pa do isplate, a sve u roku od 15 dana. Odbijen je tužilac sa zahtevom za isplatu troškova parničnog postupka preko dosuđenog iznosa, a za iznos od 63.926,00 dinara.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž 2782/17 od 03.10.2017. godine usvojio žalbu tuženog i preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati ukupno 822.602,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.05.2013. godine pa do konačne isplate i u delu odluke o troškovima postupka tako što je odbio zahtev tužioca da mu tuženi nadoknadi troškove postupka te je tužilac obavezan da tuženom isplati troškove prvostepenog postupka u iznosu od 113.638,00 dinara u roku od 15 dana. Drugim stavom izreke je obavezao tužioca da tuženom na ime naknade troškova žalbenog postupka isplati iznos od 97.552,00 dinara u roku od 15 dana i trećim stavom izreke je odbio zahtev tužioca za dosuđenje troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepenog presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Iako je revizija izjavljena i zbog bitne povrede postupka u njoj se konkretno ne navodi u čemu se te povrede sastoje.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da su tuženi kao ugovarač osiguranja i tužilac kao osiguravač 29.04.2013. godine zaključili polisu broj .. o osiguranju useva i plodova od rizika suše za period od 30.04.2013. godine do 31.08.2013. godine i da su narednog dana 30.04.2013. godine zaključili polisu broj .. o osiguranju useva i plodova od rizika suše za isti period. Po prvoj polisi je ugovorena premija na iznos od 741.588,98 dinara, a premija za naplatu od 667.430,08 dinara uz obračunat porez od 5 % u iznosu od 33.372,00 dinara. Po drugoj polisi je ugovorena premija na iznos od 128.889,08 dinara, od toga je premija za naplatu 116.000,17 dinara, a obračunati porez od 5 % iznosi 5.800,00 dinara. U fakturama koje su sačinjene istog dana kada i polise navedeno je da po prvoj polisi ukupna premija za uplatu iznosi 700.802,00 dinara, a pod drugoj polisi 121.800,00 dinara. Ukupan iznos za uplatu po obe polise je iznosio 822.602,00 dinara sa dospećem obaveza 30.04.2013. godine. Tuženi nije uplatio niti jednu premiju. Prilikom sačinjenja polisa tuženom su predati opšti i posebni uslovi osiguranja koji su sastavni delovi polisa. Prilikom sačinjenja polisa među strankama nije bilo reči o tome da će se smatrati da ugovor o osiguranju nije zaključen za slučaj da premija, odnosno porez ne budu uplaćeni u roku pa takav modalitet nije unet u polise.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zauzeo stanovište da zaključene polise imaju snagu ugovora koji proizvodi obaveze prema ugovornim stranama, da je tuženi bio upoznat sa opštim i posebnim uslovima osiguranja koji su sastavni delovi predmentih polisa, da je bio upoznat sa visinom svoje obaveze i rokovima za isplatu i da na osnovu člana 912. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO tuženi ima obavezu da izmiri preuzetu obavezu po obe polise.

Drugostepeni sud je zauzeo suprotno pravno stanovište. Naveo je da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i da je nastali pravni odnos trebalo razrešiti na osnovu člana 913. ZOO koji reguliše posledice neisplate premije.

Pravno stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je pravilno drugostepeni sud na konkretnu pravnu situaciju primenio član 913. ZOO. Stavom 4. ovoga člana je propisano da ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu ako premija ne bude plaćena u roku od godinu dana od dospelosti. Kako je po prvoj polisi dospelost za isplatu premije nastala 29.aprila 2013. godine, a po drugoj polisi je dospelost 30.aprila 2013. godine, proizilazi pravilan zaključak drugostepenog suda da je do utuženja (01.12.2014. godine) proteklo više od godinu dana i da je tužiočevo potraživanje po osnovu neplaćenih premija osiguranja neosnovano, jer je ugovor prestao da postoji po samom zakonu.

Neosnovano revident ukazuje da drugostepeni sud nije cenio i primenio generalno pravilo Zakona o obligacionim odnosima u momentu zaključenja ugovora o osiguranju, odnosno da je ugovor o osiguranju zaključen kad ugovarači potpišu polisu osiguranja ili listu pokrića (član 901. ZOO). U ovoj parnici nije bilo sporno da je ugovor o osiguranju zaključen potpisivanjem ugovornika na polisama. Međutim, bitna činjenica je ta što tuženi premije nije isplatio u roku od godinu dana, a tužilac u okviru tog roka nije pokrenuo tužbu za isplatu premije, pa je ugovor o osiguranju prestao po sili zakona, jer je to tako propisano članom 913. tačka 4. ZOO. Po prestanku ugovora o osiguranju ugovarač osiguranja više nije dužan da isplati premiju.

Drugostepeni sud je na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja relevantnog za primenu materijalnog prava ocenio da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan.

Revizijom se ne dovodi u sumnju pravilnost presuđenja, pa je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić