Tužioci su podneli odgovor na reviziju tuženog.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se, bez konkretnog navođenja procesnih odredbi koje drugostepeni sud nije primenio ili je nepravilno primenio, ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu u drugostepenom postupku. Takvi paušalni navodi revidenta, čine neosnovanim revizijski razlog predviđen članom 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu kod tuženog i obavljali su poslove kurira. Ugovori o radu tužilaca otkazani su zbog neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvršenja radnih obaveza, na osnovu člana 22. tačka 2. tih ugovora i člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu. Tužiocu AA je stavljeno na teret da 04.04.2012. godine, prilikom isporuke sedam taksativno navedenih pošiljki, klijentima nije izdao gotovinske račune za uslugu prevoza već je te račune popunio naknadno, po povratku sa terena. Ovi računi se štampaju pre polaska na teren, a ako to iz tehničkih razloga nije moguće, svaki kurir ima paragon blok i račun piše na licu mesta u tri primerka. Tužilac AA nije imao štampane račune, a prilikom isporuke pošiljki klijentima nije izdavao račun ni potvrde kao dokaz da je od njih primio novac, niti mu je to bilo ko od njih tražio. Tužiocu BB je stavljeno na teret da 03.04.2012. godine nije pokušao da izvrši dostavu određenih pošiljki i da o tome nije obavestio svog rukovodioca, a u kompjuter je uneo podatak da je dostavu pošiljki pokušao i da su prodavnice kojima je dostavu trebalo izvršiti bile zatvorene zbog isteka radnog vremena. Primaoci neuručenih pošiljki su izvršili reklamaciju u kojoj su naveli da je njihovo radno vreme bilo do 22 sata. Tuženi je tokom aprila 2012. godine doneo priručnik za kurire kojim je predviđen postupak rada kurira. Ovaj priručnik reguliše i kršenje radnih procedura, tako što vrši njihovu klasifikaciju na lake, srednje i teške povrede obaveza. Pod lake povrede radnih obaveza priručnik podvodi izlazak na teren bez celokupne prevozne dokumentacije i nedodeljivanje odgovarajućeg statusa za neisporučene pakete (npr. pogrešan razlog za neuručenje paketa). U istom delu priručnika predviđene su vrste i visine izrečenih mera, s`tim što se za sve povrede radne obaveze može izreći mera prestanka radnog odnosa i umanjenje zarade. Tužiocima su dostavljena upozorenja o razlozima za otkaz ugovora o radu na koja su se oni izjasnili.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbene zahteve. Po nalaženju tog suda, tužioci su svojim radnjama pokazali nesavestan i nemaran odnos prema poslu i radnim obavezama - tužilac AA tako što primaocima nije izdao račune, a tužilac BB zato što nije izvršio isporuku koju je objektivno mogao da učini, zbog čega je tuženi osporena rešenja o otkazu ugovora o radu doneo pravilnom primenom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, člana 92. stav 1. svog Pravilnika o radu i člana 22. tačka 2. zaključenih ugovora o radu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbene zahteve, smatrajući da je u ovom slučaju pogrešno primenjena odredba člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu. Po nalaženju tog suda, ponašanje tužilaca predstavlja neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršenje radnih obaveza, a njihovi propusti se mogu pripisati u krivicu tužilaca, ali priručnik za kurire iz aprila 2012. godine ove povrede radne obaveze svrstava u lake povrede radne dužnosti za koje se izriče novčana kazna.

Osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 24/05 ... 54/09) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Opštim aktom tuženog, Pravilnikom o radu od 01.10.2008. godine, propisane su radne dužnosti i obaveze zaposlenog na radu, između ostalog i dužnost da savesno, blagovremeno i odgovorno izvršava svoje radne obaveze (član 92. stav 1. alineja 1) i odgovornost zaposlenog za povredu dužnosti i obaveza utvrđenih tim pravilnikom po osnovu krivice (član 92. stav 2). Prema članu 97. tačka 2. podtačka 5 istog pravilnika, ugovor o radu se može zaposlenom otkazati ako učini povredu radne obaveze utvrđene tim aktom i/ili ugovorom o radu, i to ako neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršava poslove.

Članom 22. tačka 2. ugovora o radu koji su stranke zaključile predviđeno je da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu uslučaju ako zaposleni neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršava svoje radne obaveze.

U konkretnom slučaju, nije sporno da tužilac AA prilikom isporuka vršenih 04.04.2012. godine primaocima nije izdao ni jedan račun, već je račune napisao nakon povratka sa terena. Tuženi BB je u kompjutersku evidenciju uneo podatak da određene pošiljke nije uspeo da dostavi primaocima zbog isteka radnog vremena njihovih prodavnica, što je netačan podatak jer radno vreme prodavnica primalaca pošiljki bilo do 20 sati, odnosno 22 sata. Ovakvo postupanje tužilaca u suprotnosti je sa procedurom uručenja pošiljaka sa kojom su oni upoznati, i zato je od strane poslodavca - tuženog pravilno okvalifikovano kao povreda radne obaveze predviđena članom 92. stav 1. alineja 1. Pravilnika o radu i članom 22. tačka 2. zaključenih ugovora o radu. Zbog takvih povreda radne obaveze zaposlenom se, u skladu sa članom 97. tačka 2. podtačka 5. Pravilnika o radu, člana 22. tačka 2. ugovora o radu i člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, može otkazati ugovor o radu.

Pogrešno se drugostepeni sud, preinačujući presudu nižestepenog suda, poziva na priručnik za kurire. Ovaj priručnik donet je u aprilu 2012. godine i ne može se smatrati opštim aktom iz člana 1. stav 2. Zakona o radu. Tim članom propisano je da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu - samo kad je to tim zakonom određeno. Osim toga, čak i kada bi se označeni priručnik primenio u ovom slučaju, isti ne bi isključivao meru prestanka radnog odnosa kao sankciju za povredu radnih obaveza - procedura učinjenih od strane tužilaca, jer ova mera nije isključena članom 8. tačka 2. Priručnika za sve vrste povreda radnih obaveza.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić