Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Marko Tomović, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi odredaba člana 261. stav 1. ZKP (pogrešno označeno člana 263. stav 1. ZKP) i odredaba Tarifnog broja 4. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu K.855/18 od 24.10.2019.godine i KV-1957/19 od 05.12.2019.godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanim rešenjima Osnovnog suda u Novom Sadu učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer su navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređene odredbe člana 261. stav 1. ZKP i odredbe Tarifnog broja 4. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/2012 od 24.12.2012.godine) (u daljem tekstu: Advokatska tarifa).

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K-855/2018 od 03.09.2019.godine, koja je postala pravnosnažna dana 21.10.2019.godine, prema okrivljenom AA na osnovu člana 422. tačka 1) ZKP odbijena optužba za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, te je određeno da na osnovu člana 265. stav 1. ZKP troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Okrivljeni je preko branioca - advokata Marka Tomovića dana 02.10.2019.godine podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 48.995,40 dinara, u kojem je opredelio troškove koji se odnose na nagradu i nužne izdatke branioca, a, između ostalog, opredelio je i troškove na ime nagrade braniocu za sastavljanje zahteva za naknadu troškova postupka, a sve u skladu sa važećom Advokatskom tarifom.

Odlučujući o podnetom zahtevu za naknadu troškova postupka, Osnovni sud u Novom Sadu je pobijanim prvostepenim rešenjem isti delimično usvojio i okrivljenom dosudio iznos od 40.745,40 dinara, te naložio računovodstvu tog suda da navedeni novčani iznos uplati na označeni račun branioca okrivljenog - advokata Marka Tomovića u roku od 60 dana po pravnosnažnosti tog rešenja, dok je preko dosuđenog iznosa, a za iznos od 8.250,00 dinara navedeni zahtev odbijen kao neosnovan. U obrazloženju prvostepenog rešenja navedeno je za koju procesnu radnju na ime odbrane okrivljenog braniocu pripada nagrada i u kom iznosu u skladu sa važećom Advokatskom tarifom prema visini zaprećene kazne za krivično delo za koje je vođen postupak protiv okrivljenog, te iznos naknade na ime putnih troškova branioca okrivljenog na relaciji ...-...-..., a navedeno je i da okrivljenom nisu priznati troškovi na ime nagrade braniocu za sastavljanje zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka, iz razloga jer podnesak naslovljen kao „troškovnik“ ne predstavlja podnesak u smislu člana 229. stav 1. ZKP, a takođe se ne može svrstati ni u „ostale podneske u krivičnom postupku“ prema Tarifnom broju 4. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Drugostepeno veće Osnovnog suda u Novom Sadu je, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a u kojoj su pored nepriznatih troškova krivičnog postupka zahtevani i troškovi na ime nagrade braniocu za sastavljanje žalbe, odbilo žalbu kao neosnovanu, nalazeći da je prvostepeno rešenje pravilno. U obrazloženju drugostepenog rešenja navedeno je da okrivljenom pravilno nisu priznati troškovi postupka na ime sastavljanja zahteva za naknadu troškova postupka, obzirom da se isti ne može smatrati podneskom u smislu člana 4. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, jer se ovaj podnesak ne odnosi na činjenice ili dokaze koji su relevantni za odlučivanje o bitnim činjenicama u samom postupku, a koje bi bile od uticaja za sudsku odluku u ovoj pravnoj stvari, kao i imajući u vidu da ovaj podnesak naslovljen kao troškovnik ne predstavlja podnesak iz člana 229. stav 1. ZKP kojim je predviđeno da se podneskom smatra optužba, predlog, pravni lek i druga izjava ili saopštenje koji se u postupku podnose pismeno ili se daju usmeno na zapisnik.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Tarifnim brojem 4. Advokatske tarife u stavu 1. je propisano i taksativno označeno za sastavljanje kojih podnesaka advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, dok je stavom 2. istog Tarifnog broja propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Imajući u vidu napred navedeno, te citirane odredbe ZKP i Advokatske tarife, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima Osnovnog suda u Novom Sadu na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer su navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređene odredbe člana 261. stav 1. i stav 2. tačka 7) i člana 265. stav 1. ZKP u vezi Tarifnog broja 4. stav 2. Advokatske tarife. Ovo sa razloga jer okrivljeni, suprotno zaključcima datim u obrazloženjima pobijanih rešenja, ima pravo na naknadu troškova krivičnog postupka koje je imao na ime zastupanja od strane stručnog lica - advokata i to konkretno pravo na naknadu troškova na ime nagrade braniocu za sastavljanje zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka i žalbe na rešenje o troškovima krivičnog postupka, a koji troškovi, s obzirom na to da je prema okrivljenom odbijena optužba, treba da padnu na teret budžetskih sredstava, a ne da iste snosi sam okrivljeni.

Naime, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nagrada podrazumeva novčanu naknadu koja pripada određenom licu za njegov rad, a navedeni zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u konkretnom slučaju spada u ostale podneske u krivičnom postupku, a takođe u ostale podneske spada i žalba na rešenje o troškovima krivičnog postupka, obzirom da predstavlja podnesak u širem smislu, tako da okrivljeni shodno Tarifnom broju 4. stav 2. Advokatske tarife (koji je napred citiran) ima pravo na naknadu troškova na ime nagrade braniocu za sastavljanje zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka i žalbe na rešenje o troškovima krivičnog postupka.

Kako je, dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Tomovića, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu K.855/18 od 24.10.2019.godine i KV-1957/19 od 05.12.2019.godine, te spise predmeta vratio tom sudu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i argumentovane razloge.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                                             Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić