Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u preinačujućem delu prvog stava, u granicama revizijskih razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11,55/14, 87/18) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se u reviziji ukazuje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona. Drugostepeni sud je pravilnom primenom Zakona o parničnom postupku ispitao pobijanu prvostepenu presudu u granicama žalbenih razloga. Ocenio je sve relevantne žalbene navode i dao jasne razloge za donetu odluku. Bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku nije predviđena kao zakonski razlog za izjavljivanje revizije. Drugostepeni sud je pravni zaključak zasnovao na činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku. Zato utvrđeno činjenično stanje prema odredbi člana 407. stav 2. Zakona ne može biti predmet preispitivanja u revizijskom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je po ugovoru o poklonu Ov .../... zaključenim 17.05.2007. godine sa VV kao poklonodavcem postala vlasnik stana br. ... u ul. ... br. ... u ... . VV je prethodno protiv tužioca pokrenula parnicu pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu radi iseljenja iz predmetnog stana. Parnica je okončana donošenjem presude P 5037/01 od 18.09.2007. godine. Na osnovu te presude je rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I 1255/08 od 07.02.2008. godine protiv tužioca kao izvršnog dužnika određeno izvršenje njegovim prinudnim iseljenjem sa svim licima i stvarima iz predmetnog stana. Više puta u toku izvršenja pokušano je iseljenje tužioca. U postupku izvršenja izvršen je popis i procena pokretnih stvari tužioca zatečenih u stanu. Stvari popisane u izvršenju su nalazom i mišljenjem sudskog veštaka od 11.06.2008. godine procenjene u vrednosti od 55.000,00 dinara. Stvari su predate na čuvanje izvršnom poveriocu i uskladištene u ... u ul. ... br. ... .

Tužilac je u navedenom stanu sa porodicom boravio do 13.03.2008. godine. Tog dana tužena BB je u odsustvu tužioca nasilno ušla u stan. Iz stana je odnela stvari tužioca i smestila ih u neuslovnu kuću u ... u ul. ... . Zbog toga joj je pravnosnažnim rešenjem Prvog opštinskog suda K 556/18 od 13.10.2008. godine izrečena opomena zbog krivičnog dela samovlašća. Po predlogu tužioca, u postupku obezbeđenja dokaza R 497/08 veštačenjem sudskog veštaka građevinske struke od 14.10.2008. godine utvrđeno je da stvari koje su smeštene u ... u ul. ... br. ... i zatečene na licu mesta i to: server antikvitet, sto antikvitet i 12 komada stolica u potpuno očuvanom stanju vrede 750.000,00 dinara, a u ukupno viđenom stanju 250.000,00 dinara.

Tužilac u ovom sporu potražuje od tužene naknadu štete u iznosu od 2.681.910,00 dinara na ime protivvrednosti stvari koje je tužena 13.03.2008. godine odnela iz stana u ul. ... br. ... u ..., a koje su nestale u periodu od iznošenja iz stana do izlaska tužioca i veštaka na lice mesta po predlogu za obezbeđenje dokaza.

Na osnovu tako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev delimično osnovan. Tužena nije osporila mere koje je preduzela da bi došla u posed svog stana posle više neuspelih pokušaja izvršenja radi iseljenja tužioca iz stana. Zato je delimično usvojen tužbeni zahtev na ime naknade štete za popisane i oštećene stvari u iznosu od 555.000,00 dinara. U preostalom delu tužbeni zahtev je odbijen kao nedokazan.

Drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 555.000,00 dinara. Predmet spora nije naknada štete za oštećene stvari smeštene u ... u ul. ... br. .... Povodom tih stvari se između stranaka vodi posebna parnica. Predmet spora nije ni naknada štete za stvari popisane u izvršnom postupku koje su smeštene u ul. ... br. ... . Predmet spora je naknada štete na ime protivvrednosti stvari za koje tužilac tvrdi da su krivicom tužene nestale u periodu od 13.03. do 24.07.2008. godine. Međutim, tužilac nije dokazao da su iz stana koji je koristio sa porodicom do 13.03.2008. godine nestale stvari čiju protivvrednost potražuje u ovom sporu. Nije dokazao ni postojanje uzročno-posledične veze između štetne radnje tužene i nestanka tih stvari.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava zaključio da nije osnovan tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 555.000,00 dinara koji tužilac potražuje na ime naknade štete.

Elementi koji formiraju odgovornost nekog lica za pričinjenu štetu sadržani su u odredbama čl. 155. i 158. Zakona o obligacionim odnosima. To su postojanje štete na strani oštećenog, nedopuštena – protivpravna radnja ili propuštanje na strani štetnika i uzročno - posledična veza između protivpravne radnje ili propuštanja i nastale štete.

U konkretnom slučaju, tužilac nije dokazao da postoji uzročno-posledična veza između radnji tužene i nestanka stvari čiju protivvrednost potražuje u ovom sporu. Zato nije ispunjen osnovni uslov za obavezivanje tužene da mu naknadi štetu koju u ovom sporu potražuje. Revizijski navodi tužioca o postojanju uzročno posledične veze nemaju utemeljenje utvrđenim činjenicama. Prema utvrđenim činjenicama tužena je neke tužiočeve stvari iznela iz stana u ul. ... br. ... u ... na kome je stekla pravo svojine po ugovoru o poklonu od 17.05.2007. godine. Naknada štete na ime vrednosti stvari koja je utvrđena u postupku obezbeđenja dokaza nije predmet ovog spora. U pogledu stvari čiju protivvrednost tužilac u ovom sporu potražuje nije pouzdano utvrđeno da je njihov nestanak u uzročno posledičnoj vezi sa radnjama tužene. Tačno je da je tuženoj zbog nasilnog ulaska – obijanja stana u pravnosnažno okončanom krivičnom postupku izrečena opomena zbog krivičnog dela samovlašća. To ukazuje na njeno protivpravno postupanje. Međutim ne postoji uzročno posledična veza između takvog postupanja i štete čiju naknadu tužilac potražuje. Za taj element, koji bi uz prethodni, kumulativno formirao odgovornost tužene, tužilac kao oštećeni je bio dužan da dokaže da je stvari čiju protivvrednost potražuje u ovom sporu tužilja prisvojila ili uništila. To tužilac nije učinio. Zato neosnovano potražuje njihovu protivvrednost u iznosu od 555.000,00 dinara.

Iz tih razloga je primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije izjavljene protiv potvrđujućeg dela drugostepene presude sadržanog u drugom stavu izreke, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela odluke ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora pobijanog potvrđujućeg dela pravnosnažne odluke je 2.681.910,00 dinara. Navedeni iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Zato izjavljena revizija u tom delu nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić