Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2330/2019
26.02.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Miloš Kukurević advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutraših poslova, Policijske uprave Prokuplje, koju zastupa Državno pravobranilaštvo-Odeljenje u Nišu, radi isplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 br. 191/19 od 07.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 26.02.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 br. 191/19 od 07.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 520/17 od 27.09.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu na ime razlike od isplaćene do pripadajuće plate po osnovu rada u smenama za period od 01.08.2014. godine do 30.09.2014. godine isplati iznose označene u izreci za svaki mesec pojedinačno sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 42.071,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 br. 191/19 od 07.05.2019. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Prokuplju P1 520/17 od 27.09.2018. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime manje isplaćene plate po osnovu rada u smenama za period od 01.08.2014. do 30.09.2014. godine isplati iznose označene u izreci za svaki mesec pojedinačno sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća pa do isplate, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u izsnosu od 42.071,00 dinara sa kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate. Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i s pozivom na član 404. stav 1. ZPP.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena kao redovna na osnovu člana 403. stav 2. ZPP.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu u člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba prničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog, na radnom mestu policijskog službenika u ... . Njegovo radno mesto podrazumeva kontinuirani smenski rad, odnosno rad bez prekida prema unapred utvrđenom rasporedu. Tužilac je periodu od 01.08.2014. do 30.09.2014. godine radio u smenama i tvrdi da mu je tužena za navedeni period isplatila uvećane plate po ovom osnovu u manjem obimu od obima ovog prava koje je regulisano odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike, odnosno u visini od 28,6% od osnovne plate. Na taj način je pretrpeo štetu, pa je tužbenim zahtevom tražio da sud obaveže tuženu da mu naknadi platu i to u visini koju utvrdi veštak finansijske struke. Tužena je osporila tužbeni zahtev, ne sporeći da je tužilac raspoređen na poslovima na kojima se smenski rad obavlja kontinuirano, ističući da je rešenjem o plati tužioca rad u smenama vrednovan u okviru koeficijenta za obračun plate sa 0,145 ukupnog koeficijenta plate.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da tužiocu koji je radio u smenama pripada uvećanje zarade za smenski rad od 28,6%, te samim tim i pravo na traženu razliku.
Suprotno po oceni drugostepenog suda, dodatak za rad u smenama od 28,6% od osnovne plate, zaposleni ima ukoliko radi na poslovima na kojima se smenski rad uvodi povremeno.
Stanovište drugostepenog suda je pravilno.
Prema članu 147.a Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br. 101/05...92/11), zaposleni ima pravo na dodatak na platu pored ostalog i za rad u smenama od 28,6% od osnovne plate, ako radi na poslovima na kojima se smenski rad uvodi povremeno.
Posebni kolektivni ugovor za policijske službenike („Sl. glasnik RS“, br. 22/15) u članu 12. stav 1. tačka 3. propisuje da policijski službenik ima pravo na dodatak na platu za smenski rad 28,6% od osnovne plate ako radi na poslovima na kojima se smenski rad uvodi povremeno.
Imajući u vidu da je citiranim zakonskim odredbama dodatak na platu za rad u smenama predviđen samo ukoliko zaposleni radi na poslovima na kojima se smenski rad uvodi povremeno, o čemu u konkretnom slučaju nije reč, jer tužilac kontinuirano radi u smenama, to po pravilnom shvatanju drugostepenog suda ovaj dodatak tužiocu ne pripada. Zato su neosnovani revizijski navodi o pogrešno primenjenom materijalnom pravu.
Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić