.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4125/2019
16.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislava Vidicki, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske uprave Novi Sad, Dežurne službe, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2621/19 od 02.09.2019. godine, u sednici održanoj 16.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2621/19 od 02.09.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2621/19 od 02.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 251/2018 od 20.05.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 07.08.2019. godine, u prvom stavu izreke, utvrđeno je da je tužba tužioca u delu koji se odnosi na isplatu razlike između isplaćenog i pripadajućeg dodatka na platu za rad u smenama za period od 26.01.2015. do 26.01.2018. godine, povučena. U drugom stavu izreke, odbijen je prigovor stvarne i mesne nenadležnosti suda. U trećem stavu izreke, tužbeni zahtev je usvojen. U četvrtom stavu izreke, obavezana je tužena da tužiocu, za period od 26.01.2015. do 26.01.2018. godine, isplati: iznos od 288,43 dinara na ime razlike između isplaćenog dela troškova prevoza i cene pojedinačne karte za vreme prisutnosti na radu, a najviše do visine mesečne pretplatne karte, sa označenom kamatom; zakonsku zateznu kamatu na glavni dug koji iznosi 223,44 dinara, počev od 06.02.2019. godine do isplate i iznos od 2.123,72 dinara, na ime zakonske zatezne kamate za docnju na isplaćeni iznos na ime putnih troškova na dan veštačenja. U petom stavu izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 76.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. U šestom stavu izreke, odbijen je zahtev tužioca za oslobađanje od obaveze plaćanja sudskih taksi u ovom sporu.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2621/19 od 02.09.2019. godine, žalba tužene je delimično usvojena i preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka, dok je u usvajajućem delu odluke i u delu kojim je odbijen prigovor stvarne i mesne nenadležnosti žalba tužene odbijena i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv odluke o troškovima postupka sadržane u drugostepenoj presudi, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stava 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava, a prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ocenjuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer se revizijom pobija odluka o troškovima postupka, čiji se obračun vrši pojedinačno u svakoj parnici i predstavlja činjenično pitanje svakog konkretnog spora. Stoga je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Prema odredbama člana 28. ZPP, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna je samo vrednost predmeta spora glavnog tužbenog zahteva, a kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
U konkretnom slučaju, revizija je izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno odlučeno o troškovima postupka.
Budući da troškovi postupka ne čine glavni zahtev, već predstavljaju sporedno potraživanje, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
