U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Vavić Horovic, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Milan Karać, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2378/18 od 14.06.2018. godine, u sednici održanoj 16.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2378/18 od 14.06.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 7327/17 od 13.02.2018. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 1.603.110,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate, da joj nadoknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate i obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 130.908,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2378/18 od 14.06.2018. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 7327/17 od 13.02.2018. godine i obavezana tužena da tužilji na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 780.168,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.02.2018. godine do isplate, kao i da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 255.653,36 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate, kao i da tužilji naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 96.703,36 dinara u roku od 15 dana dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih razloga predviđenih članom 407. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

 

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

 

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, otac tužilje VV u leto 1991. godine (pošto tužilja nije mogla da brine o njemu jer je bila u drugom stanju) sa tuženom je zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju kojim je tuženoj ostavio u svojinu porodičnu kuću u ..., sa svim pokretnim stvarima u kući, kao i poljoprivredne mašine i to: elevator za kukuruz, traktorski plug zelene boje i traktorski kavez sive boje. Pored navedenog, VV je posedovao poljoprivredno zemljište kao i traktor marke ''Belarus'' reg. oznake ..., traktorsku prikolicu reg. broj ..., drljaču sa četiri krila metalna, branu metalnu, kavez za transport stoke, veliki crveni špartač dvoredni, kruparu - traktorsku na kardan, mešalicu za beton, kolica, japaner, 30m² lamperije, 160 komada crepa, 1200 komada cigle. VV je preminuo ...02.1992. godine. Tužilja je nakon očeve smrti od tužene tražila da joj preda u posed poljoprivredno zemljište i navedene pokretne stvari koje nisu bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Tužena je odbijala predaju navedenih pokretnih stvari osporavajući tužilji pravo svojine i na poljoprivrednom zemljištu. Dana 18.05.1992. godine tužilja je protiv tužene podnela tužbu radi utvrđivanja zaostavštine iza pok. VV, a presudom Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Žablju P 155/92 od 02.09.1992. godine utvrđeno je da predmet zaostavštine čini poljoprivredno zemljište, a presudom Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Žablju P 56336/10 od 08.02.2011. godine (potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1776/11 od 03.05.2012. godine), utvrđeno je da predmet zaostavštine čine i pokretne stvari (traktor marke ''Belarus'' reg. oznake ..., traktorska prikolica reg. broj ..., drljača sa četiri krila metalna, brana metalna, kavez za transport stoke veliki crveni i druge pokretne stvari). Tužena je po donošenju navedene presude odbijala da stvari koje su utvrđene da čine zaostavštinu a time su i svojina tužilje, preda u posed tužilji, zbog čega je tužilja podnela tužbu 13.05.2014. godine. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 3607/14 od 22.08.2014. godine obavezana je tužena na predaju tih stvari nakon čega je 29.09.2014. godine tužena predala tužilji u posed pokretne stvari, a između ostalog i traktor marke ''Belarus'', traktorsku prikolicu i kuparu. Međutim, naznačene tri stvari nisu bile u funkcionalnoj upotrebi. U toku postupka obavljeno je veštačenje na okolnost koja je razlika u vrednosti stvari u momentu kada je tužilja tražila predaju istih u odnosu na momenat kada je iste predala tužilji po napred naznačenoj presudi, pa je utvrđeno da je ta razlika u vrednosti i to za traktor 548.417,00 dinara, traktorske prikolice 201.993,00 dinara, krupare 29.705,00 dinara tj. ukupno 780.168,00 dinara. Tužilja je tražila i naknadu štete u vidu izmakle dobiti. Prvostepeni sud, nalazeći da iako je tužena bila nezakonita u posedu stvari koje je kasnije predala tužilji, tužbeni zahtev nije osnovan iz razloga što tužilja nije dokazala visinu štete odnosno vrednost predmetnih stvari u vreme dostavljanja pravnosnažne presude tuženoj i u vreme predaje stvari tužilji i razliku tih vrednosti pa nije mogao ni delimično usvojiti tužbeni zahtev. Shodno tome, tužbeni zahtev tužilje je odbio u celosti kao neosnovan.

Odlučujući o žalbi, apelacioni sud je našao da je tužbeni zahtev tužilje delimično osnovan pa je delimično preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev u delu za iznos od 780.168,00 dinara. Pri tome, drugostepeni sud polazi od odredbe člana 39. stav 3. ZOSPO, nalazeći da je tužena bila nesavesna, te da je kao nesavesni držalac stvari bila dužna da tužilji iste preda. Stvari nije predala već tek nakon donošenja pravnosnažne presude. Vrednost stvari u momentu predaje bila je umanjena zbog dugog vremenskog perioda, nastupila je određena propast – umanjenje vrednosti tih stvari (traktora, traktorske prikolice i krupare) jer je putem veštačenja utvrđeno da više ne služe svrsi, pa s obzirom da je tužena odgovorna za nastalu štetu kao nesavesni držalac tih stvari, apelacioni sud je istu obavezao na plaćanje iznosa od ukupno 780.168,00 dinara, koji iznos je utvrđen u toku prvostepenog postupka putem veštačenja. Sud je priznao (shodno članu 277. ZOO) tužilji kamatu na naznačeni iznos. Pri tome apelacioni sud je ocenio da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je odbio tužbeni zahtev tužilje vezano za naknadu izmakle dobiti jer tužilja nije dokazala u čemu se sastoji izmakla dobit. U smislu člana 189. stav 3. ZOO tužilja nije dokazala da po redovnom toku stvari je osnovano mogla očekivati navedeni dobitak i da su stvari bile u njenom posedu.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zaključak i odluka drugostepenog suda zasniva na pravilnoj primeni materijalnog prava, te da je pobijanom presudom pravilno delimično preinačena prvostepena presuda i utvrđena obaveza tužene na isplatu dela tražene naknade štete, a iz razloga koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Pravilno se drugostepeni sud poziva na odredbu člana 39. ZOSPO nalazeći da je tužena bila nesavesna jer joj je bilo poznato da pokretne stvari nisu bile obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju, te da se nezakonito nalazi u državini istih. Pravilno je drugostepeni sud primenio i odredbu u pogledu kamate na dosuđeni zahtev u kom delu je tužbeni zahtev usvojen.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije kojima se osporava i visina dosuđene štete kao i navod da je traktor preuzet u ispravnom stanju i odvežen, a da je veštačenje vršeno na bazi potpune neispravnosti traktora što ukazuje na nepravilnost u veštačenju ali nalazi da se istim navodima u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje iz kojih razloga se saglasno članu 407. stav 2. ZPP revizija ne može izjaviti.

Iz navedenih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić