Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Petar Crnjanski, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi ponavljanja pravnosnažno okončanog postupka, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 469/16 od 01.04.2019. godine, u sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 469/16 od 01.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 469/16 od 01.04.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2917/11 od 15.05.2012. godine, kojim je odbačen predlog za ponavljanje postupka podnet 14.04.2016. godine, kao nepotpun.

Protiv rešenja drugostepenog suda tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, na osnovu člana 399. u vezi člana 412. stav 4. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema razlozima pobijane odluke, tužioci su, preko punomoćnika, na osnovu odredbe člana 426. stav 1. tačka 12. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), (a trebalo je, što bi bilo pravilno, na osnovu odredbe člana 422. stav 1. tačka 11. Zakona o parničnom postupku „Službeni glasnik RS“, broj 125/04 ... 111/09), podneli predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4373/12 od 06.11.2012. godine. Navedenompresudom potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2917/11 od 15.05.2012. godine, kojom je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocima na ime naknade dela zarade za prekovremeni rad, rad noću i rad na dane državnih i verskih praznika, isplati mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno u izreci. Tužioci su u predlogu naveli da su saznali za postojanje razloga za ponavljanje postupka, odnosno za odluku Ustavnog suda Už 2007/2010 od 11.07.2012. godine kojom je utvrđeno da je podnosiocima ustavne žalbe policijskim službenicima navedenim u presudi, u postupku koji je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 852/2010 od 11.02.2010. godine, povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava RS, da je Ustavni sud naložio da Apelacioni sud u Novom Sadu, u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda, ponovi postupak odlučivanja o žalbi podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 9166/06 od 22.10.2008. godine. Naveli su da se tužioci nalaze u istoj činjenično-pravnoj situaciji kao i podnosioci navedene ustavne žalbe, zbog čega su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka.

Odlučujući u drugostepenom postupku po predlogu za ponavljanje postupka, Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž1 469/16 od 01.04.2019. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2917/11 od 15.05.2012. godine kojim je odbačen predlog za ponavljanje postupka podnet 14.04.2016. godine, kao nepotpun, jer ga je pisao punomoćnik tužilaca, advokat, a ne sadrži sve potrebne elemente, odnosno traži se ponavljanje postupka iz razloga koji nije predviđen za ponavljanje postupka jer ranije važeći ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 ... 111/09), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, ne predviđa odredbu člana 426. stav 1. tačka 12. Zakona o parničnom postupku kao razlog za ponavljanje postupka, a takođe nisu navedene okolnosti iz kojih bi proizilazila blagovremenost predloga, jer se kao datum donošenja odluke Už 2007/2010 u predlogu navodi 11.07.2012. godine, a na priloženoj odluci je datum 13.06.2012. godine, dok nije navedeno ni kojeg je dana ova odluka objavljena.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka iz razloga nepotpunosti predloga tužilaca.

Odredbom člana 422. tačka 11. ranije važećeg ZPP propisano je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen, može ponoviti po predlogu stranke, ako je u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku. Prema odredbi člana 425. stav 2. ZPP, u predlogu za ponavljanje postupka se naročito moraju navesti: zakonski osnov po kome se traži ponavljanje, okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepljuju navodi predlagača. Odredbom člana 426. ZPP propisano je da će neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene predloge za ponavljanje postupka da odbaci rešenjem predsednik veća bez održavanja ročišta. Navedeni zakon ne sadrži odredbu člana 426. stav 1. tačka 12. na koju se poziva u predlogu.

Imajući u vidu napred navedeno, kao i činjenicu da punomoćnik tužilaca u predlogu nije naveo sve što je, kao obavezno, predviđeno odredbom člana 425. stav 2. ZPP, pre svega zakonski osnov, jer se poziva na nepostojeću odredbu zakona koji se primenjuje, a u pogledu različitosti datuma odluke Ustavnog suda na koju se poziva, nije navedeo ni kojeg je dana ova odluka objavljena, to nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 4. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Za napomenuti je, da i u situaciji da je predlog punomoćnika tužilaca potpun i blagovremen, isti ne bi doveo do drugačije odluke, kod činjenice da u odnosu na tužioce nije doneta odluka Ustavnog suda, niti postoji odluka Ustavnog suda koja bi imala prošireno dejstvo u konkretnoj pravnoj stvari, niti se primenom člana 87. Zakona o Ustavnom sudu dejstvo odluka Ustavnog suda na koje se pozivaju može proširiti na tužioce, odnosno ista ne bi predstavljala razlog za ponavljanje postupka.

Tužiocu nisu dosuđeni troškovi revizijskog postupka, s obzirom da nije uspeo u revizijskom postupku, zbog čega je primenom člana 161. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić