.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 266/2020
14.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Marijom Ribarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA i dr., zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti punomoćnika oštećene BB, advokata Miodraga Radovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 4K-410/2017 od 02.04.2019. godine i Višeg suda u Nišu Kž.1 br. 319/19 od 28.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 14.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti punomoćnika oštećene BB, advokata Miodraga Radovanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 4K-410/2017 od 02.04.2019. godine i Višeg suda u Nišu Kž.1 br. 319/19 od 28.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu 4K-410/2017 od 02.04.2019. godine od 02.04.2019. godine okrivljene AA i VV su na osnovu člana 423. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku oslobođene od optužbe da su izvršile po jedno krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakona i po jedno krivično delo neovlašćeno prisluškivanje i i snimanje iz člana 143. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Istom presudom obavezana je privatna tužilja da snosi troškove krivičnog postupka u iznosu kako je to određeno izrekom prvostepene presude, a za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućena je na parnični postupak.
Presudom Višeg suda u Nišu Kž.1 br. 319/19 od 28.10.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba punomoćnika privatne tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu 4K-410/2017 od 02.04.2019. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je punomoćnik oštećene BB, advokat Miodrag Radovanović, zbog povrede zakona sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i utvrdi da postoji povreda zakona.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta pa je našao:
Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom člana 483. stav 3. ZKP predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Iz navedenih zakonskih odredbi jasno je da oštećena, pa time ni njen punomoćnik, nema ovlašćenje za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Kako je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podneo punomoćnik oštećene BB, koji ne spada u krug lica koja po zakonu imaju ovlašćenje za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je zahtev nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća – sudija
Marija Ribarić, s.r. Bata Cvetković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
