Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Lidije Đukić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., koju zastupa Violeta Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženog BB, sa sedištem u ..., koga zastupa Zvezdan Pešić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanja na rad i priznavanja svih prava iz radnog odnosa, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1024/2017 od 03.04.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 07.02.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1024/2017 od 03.04.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 789/15 od 01.12.2016. godine, prvim stavom izreke usvojen je tužbeni zahtev, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ... od 19.02.2015. godine i obavezan je tuženi da tužilju vrati na rad i radne zadatke koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi. Drugim stavom izreke, odbačena je kao neuredna tužba tužilje u delu kojim je tražila da joj tuženi prizna sva prava iz rada po osnovu rada. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 80.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude, do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1024/2017 od 03.04.2018. godine, potvrđena je prvostepena presuda u prvom i trećem stavu izreke, a žalba tuženog je odbijena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Tuženi troškove postupka nije tražio.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju i tražila troškove postupka pred revizijskim sudom.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 .... 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Neosnovani su navodi o počinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 1. ZPP, jer je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode i u obrazloženju odluke naveo razloge zbog čega ih smatra neosnovanim.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u pravnosnažno okončanom postupku, tužilja je bila zaposlena kod tuženog po ugovoru o radu broj .../... od 12.01.2001. godine na neodređeno vreme, na radnom mestu domaćice. Na osnovu Aneksa ... broj ...-... od 26.06.2009. godine, tužilja je obavljala poslove radnika za održavanje higijene. Tuženi je doneo odluku broj ... od 11.02.2015. godine o izmeni Pravilnika o sistematizaciji poslova u stručnoj službi BB..., kojom je broj izvršilaca na radnom mestu radnika za održavanje higijene smanjen sa tri na dva izvršioca. Rešenjem o otkazu ugovora o radu broj ... od 19.02.2015. godine, tuženi je tužilji otkazao ugovor o radu od 12.01.2001.godine, uređen Ugovorom o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti broj .../... od 01.01.2003. godine, sa pripadajućim aneksima zbog prestanka potrebe za njenim radom i isplatio joj je otpremninu.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je osporeno rešenje nezakonito i obavezali tuženog da tužilju vrati na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi. Oba suda dali su dovoljne i jasne razloge koje prihvata i revizijski sud, jer su pravilni i na zakonu zasnovani.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 ... 75/145), predviđeno je da poslodavac može dati otkaz zaposlenom, ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom kod tuženog kao poslodavca od 24.02.2015. godine, u članu 53. stav 1. propisano je da se višak zaposlenih oglašava u skladu sa odredbama Zakona o radu. Stavom 2. ove odredbe dalje je propisano da se određivanje zaposlenih za čijim radom je prestala potreba vrši na osnovu kriterijuma od strane predsednika.

Osporeno rešenje doneto je bez primene bilo kakvih kriterijuma pri izboru jedne od tri zaposlene na istom radnom mestu za čijim radom prestaje potreba. Saglasno članu 53. stav 2. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženi nije primenio bilo kakve kriterijume, niti je u rešenju ponudio razloge vezane za radnu sposobnost, rezultate rada, porodično i imovno stanje tužilje i drugih zaposlenih na istom radnom mestu, ili kakve druge razloge na osnovu kojih je doneta odluka. Činjenica da Kolektivni ugovor kod tuženog propisuje da ako se odluka donosi na osnovu kriterijuma obavezuje tuženog kao poslodavca da te kriterijume i utvrdi prilikom donošenja rešenja o otkazu ugovora konkretnom zaposlenom.

Neosnovani su revizijski navodi da s obzirom da je tuženi organizacija sa manje od 20 zaposlenih, tuženi nije dužan da donese Program i kriterijume za određivanje viška zaposlenih, shodno članu 153. Zakona o radu, jer se prvostepena presuda pravilno zasniva na Kolektivnom ugovoru tuženog od 04.02.2015. godine, koja upravo propisuje tu obavezu tuženog.

Odredbama Zakona o radu, i to člana 8. stav 2., propisano je da opštim aktom mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drugačije određeno. Zakon o radu na koji se tuženi u reviziji poziva ne sadrži zabranu utvrđivanja kriterijuma prilikom određivanja viška zaposlenih, pa je na sporni odnos stranaka pravilno primenjen Pojedinačni kolektivni ugovor.

Neosnovani su navodi revizije da je drugostepeni sud prekoračio granice odlučivanja jer se tužilja u tužbi ne poziva na legitimnost Odluke broj ... i da je time prekoračen tužbeni zahtev, zbog čega je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka, jer se sud upustio u odlučivanje o nečemu što nije predmet tužbenog zahteva. Odluka broj ... o izmeni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u Stručnoj službi tuženog broj ... od 25.09.2014. godine i Odluka o broju izvršilaca koja je sastavni deo Pravilnika, čini osnov za izmenu Pravilnika kojim se broj izvršilaca na radnom mestu radnika za održavanje higijene smanjuje sa tri na dva, što predstavlja osnov za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu po osnovu prestanka potrebe za radom tužilje, koje rešenje tužilja upravo tužbom osporava. U postupku ocene zakonitosti osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa i primeni navedene odredbe Zakona o radu, kada poslodavac iskazuje broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, pravni osnov organizacionog, ekonomskog i tehnološkog stanja poslodavca je Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta. Odluka broj ... predstavlja sastavni deo opšteg akta tuženog, pa je suprotno navodima revizije, pre stupanja na snagu, saglasno članu 196. stav 1. Ustava Republike Srbije morala biti objavljena na oglasnoj tabli.

Rešenje o otkazu ugovora o radu saglasno članu 185. stav 2. Zakona o radu, tužilji je dostavljeno dana 24.02.2015. godine, pa kako je tužilja tužbu radi zaštite prava podnela prvostepenom sudu dana 23.04.2015. godine tužba je podneta blagovremeno, u smislu člana 195. stav 2. Zakona o radu, zbog čega su neosnovani i revizijski navodi o neblagovremenosti tužbe.

Na osnov izloženog, kako se ostalim navodima revizije pravilnost i zakonitost pobijane presude ne dovodi u sumnju, Vrhovni kasacioni sud je primenom čl. 414. stav 1. ZPP, doneo odluku kao u izreci presude.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je primenom čl. 165. stav 2 u vezi sa čl. 155 ZPP, s obzirom da troškovi sastava odgovora na reviziju nisu bili nužni radi vođenja revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić