Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao: 

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenih se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, uz obrazloženje da je u postupku pred Osnovnim sudom u Prokuplju, nakon što je branilac okrivljenih na glavnom pretresu održanom dana 26.09.2019. godine zatražio izuzeće postupajućeg sudije - Ivane Niketić izražavajući sumnju u njenu nepristrasnost, ista sudija povredila odredbe člana 40. i člana 41. ZKP jer nije odmah obustavila rad po predmetu već je prekinula glavni pretres i odložila ga za isti dan u 13 časova, te je umesto predsednika suda, sudija Ivana Niketić donela rešenje kojim je odbačen zahtev za njeno izuzeće, a zatim je glavni pretres istoga dana nastavila i završila.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi u zahtevu branilaca okrivljenih, advokata Slobodana Stojanovića neosnovani te da nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se ukazuje, jer u postupku koji je prethodio donošenju prvostepene presude nije postupano protivno odredbi člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP koje propisuju kada sudija ili sudija porotnik mora biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, odnosno nije postupljeno protivno navedenim odredbama koje su imperativnog karaktera, i čijom povredom je jedino moguće učiniti bitnu povredu postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Pored toga, podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP uz obrazloženje da je optužba prekoračena jer optužnim predlogom od 29.03.2016. godine izmenjenim 12.08.2019. godine nije precizirano vreme izvršenja dela (doba dana, tj. tačan čas izvršenja krivičnog dela), već se okrivljeni terete da su delo izvršili dana 16.03.2014. godine, a sud ih je izrekom presude osudio što su „dana 16.03.2014. godine u ..., oko 18 časova“ izvršili krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu branioca okrivljenih ocenjuje kao neosnovane, s`obzirom na to da je sud u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim u zakonito sprovedenom postupku na glavnom pretresu precizirao vreme izvršenja krivičnog dela rečima „oko 18.00 časova“ za šta ima zakonska ovlašćenja, jer je vreme izvršenja dela i u optužnom aktu određeno na dan 16.03.2014. godine kao u izreci presude dok je u preostalom delu izreka prvostepene presude identična sa dispozitivom optužnog akta javnog tužioca. Dakle, pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenih su ocenjeni kao neosnovani.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, ali kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, to je zahtev u navedenom delu ocenjen kao nedozvoljen.

U predmetnom zahtevu branioca okrivljenih, advokata Slobodana Stojanovića se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca. Međutim, branilac okrivljenih osim formalnog pozivanja na napred navedenu zakonsku odredbu, istu ne opredeljuje, odnosno ne konkretizuje u čemu se sastoji povreda ove odredbe, suprotno odredbi člana 484. ZKP.

Kako je Vrhovni kasacioni sud, prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca, vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, te delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, to znači da sud odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukoliko razlozi i povrede zakona nisu izričito navedeni, nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojoj se povredi zakona radi, iz kog razloga podneti zahtev, u napred navedenom delu, nema propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,

Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,

Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić