.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 58/2020
27.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Ristić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB” DOO iz ..., čiji je punomoćnik Igor Pavlović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Beogradu, na sednici održanoj 27.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu, stvarno je nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu, rešenjem P1 3788/18 od 22.03.2019. godine, oglasio se stvarno i mesno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta ustupi Privrednom sudu u Beogradu. U obrazloženju je ukazao, da je tuženi u odgovoru na tužbu, između ostalog istakao da je donet unapred pripremljeni plan reorganizacije tuženog, koji predstavlja pravnosnažnu i izvršnu ispravu i istakao prigovor preuranjenosti tužbenog zahteva do sprovođenja unapred pripremljenog Plana reorganizacije i prigovor nedostatka pravnog interesa. Zatim, kako je rešenjem Privrednog suda u Beogradu Reo 31/16 od 25.11.2016. godine potvrđeno usvajanje izmenjenog unapred pripremljenog Plana reorganizacije, to je sud u skladu sa odredbama člana člana 156. stav 4. tačka 1. i člana 167. stav 1. Zakona o stečaju, člana 58. Zakona o parničnom postupku i člana 25. stav 1. tačka 4. Zakona o uređenju sudova, odlučio kao u izreci rešenja.
Viši sud u Beogradu, rešenjem Gž1 285/19 od 26.09.2019. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3788/18 od 22.03.2019. godine i odbio kao neosnovan zahtev tuženog za isplatu troškova drugostepenog postupka.
Privredni sud u Beogradu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis P 581/2020 od 03.02.2020. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova razne vrste. U obrazloženju je ukazao, da, tužilac tužbom osim tužbenog zahteva za utvrđenje da su ništave odredbe člana 3.3. i 3.4. Sporazuma o regulisanju međusobnih prava i obaveza broj ../17 od 08.11.2017. godine, zaključenog između tužioca i tuženog, potražuje i dugovanje iz radnog odnosa u skladu sa Sporazumom o regulisanju međusobnih prava i obaveza, koji se odnosi na isplatu zarade, naknade zarade i druga primanja na osnovu radnog odnosa sa stanjem na dan 30.09.2017. godine, koja je tužilac ostvario na osnovu rada kod tuženog, koji mu je prestao 11.10.2017. godine, na osnovu otkaza. Zatim, kako je tužilac tužbu podneo posle obustave stečajnog postupka i istom potražuje isplatu zarade, a koja se potraživanja odnose na vremenski period koji nije obuhvaćen unapred pripremljenim Planom reorganizacije, to u konkretnoj situaciji postupak nije započet u toku i povodom stečajnog postupka, već protiv aktivnog privrednog društva, kao ni da se radi o sporu povodom reorganizacije, jer postojanje unapred pripremljenog Plana reorganizacije tuženog i njegove izmene ne utiču na ovaj spor i da nema atrakcije nadležnosti.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
Tužba je podneta 12.12.2018. godine. Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje ništavosti odredbi člana 3.3. i 3.4. Sporazuma o regulisanju međusobnih prava i obaveza zaključenog između parničnih stranaka i isplata na ime novčanog potraživanja iz radnog odnosa.
Rešenjem Privrednog suda u Beogradu Reo 31/2016 od 25.11.2016. godine, pravnosnažnog 07.06.2017. godine, otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom, tuženim, potvrđeno usvajanje izmenjenog unapred pripremljenog Plana reorganizacije od 14.03.2016. godine, obustavljen stečajni postupak nad tuženim i konstatovano da po donošenju ovog rešenja sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene izmenjenim unapred pripremljenim Planom reorganizacije, uređuju se isključivo prema uslovima iz plana, da usvojeni izmenjeni unapred pripremljeni Plan reorganizacije je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena, a eventualna potraživanja poverilaca koja nisu obuhvaćena odredbama plana o namirenju poverilaca, biće namirena na isti način i pod istim uslovima kao potraživanja drugih poverilaca njegove klase.
Odredbom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova, je propisano da, osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. Odredbom stava 3. ovog člana, između ostalog, da, osnovni sud u prvom stepenu sudi o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom. Odredbom člana 25. stav 1. tačka 4. ovog zakona, između ostalog da, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja osim sporova za utvrđenje postojanja, zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja. Odredbom stava 2. ovog člana, između ostalog, da, privredni sud u prvom stepenu vodi postupak stečaja i reorganizacije.
Odredbom člana 1. stav 1. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 99/11, 71/12-US, 83/14, 113/17, 44/18 i 95/18) je propisano, da, ovim zakonom uređuju se uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima. Odredbom stava 2. ovog člana, da, stečaj se, u smislu ovog zakona, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Odredbom stava 3. ovog člana, da, pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Odredbom stava 4. ovog člana, da, pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Odredbom člana 167. stav 4. Zakona o stečaju je propisano da, pravnosnažnošću rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije u stečaju, prestaju sve posledice otvaranja stečajnog postupka, a u nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka „u stečaju“.
U konkretnoj situaciju su prestale sve posledice otvaranja stečajnog postupka nad tuženim 07.06.2017. godine pravnosnažnošću rešenja o potvrđivanju usvajanja izmenjenog unapred pripremljenog Plana reorganizacije, dok tužilac od tuženog potražuje isplatu zarade po tužbi koja je podneta 12.12.2018. godine. Dakle, radi se o potraživanju tužioca za koje je tužba podneta posle obustave stečajnog postupka nad tuženim u sporu protiv poslodavca koji aktivni privredni subjekat, te nema osnova za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda, zbog čega je za sada za dalje postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu na osnovu odredbe člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
