Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog Republika Srbija-Ministarstvo odbrane, Beograd, koga zastupa Vojno pravobranilaštvo odeljenje u Nišu, radi utvrđenja diskriminacije, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2651/2019 od 02.07.2019. godine, u sednici veća održanoj 20.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2651/2019 od 02.07.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2651/2019 od 02.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom na osnovu priznanja Višeg suda u Kruševcu P 580/2018 od 18.03.2019. godine, utvrđeno je da je Zaključkom Vlade RS broj 401-161/2008 od 17.01.2008. godine, kojim su obezbeđena sredstva radi isplate novčane pomoći ratnim vojnim rezervistima sa prebivalištem na teritoriji sedam nerazvijenih opština (Kuršumlija, Blace, Bojnik, Lebane, Žitorađa, Doljevac i Prokuplje), povređeno načelo jednakih prava i obaveza, čime je izvršena diskriminacija, na osnovu prebivališta ratnih vojnih rezervista sa prebivalištem na teritoriji ostalih opština, koje nisu navedene u Zaključku Vlade od 17.01.2008. godine, a time i ovde tužioca AA iz ..., kao učesnika rata 1999. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 10.050,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2651/2019 od 02.07.2019. godine, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude na osnovu priznanja Višeg suda u Kruševcu P 580/2018 od 18.03.2019. godine i obavezan je tuženi da tužiocu isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 9.100,00 dianra, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, prema članu 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11…87/18), ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanim pravnosnažnim rešenjem preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke, prvostepene presude.

U konkretnom slučaju, revizijom se pobija odluka o troškovima postupka sa pozivom na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, broj 95 od 08.12.2018. godine). Navedeni Zakon je na snagu stupio 01.01.2019. godine i nije mogao biti primenjen retroaktivno, na situaciju prethodno nastale taksene obaveze po tužbi podnetoj 24.01.2018.godine, u iznosu od 1.900,00 dinara i nastale potrebe da se o troškovima postupka odluči meritornim rešenjem. Tuženi je obavezan da naknadi iznos takse na tužbu od 1.900,00 dinara zajedno sa ostalim troškovima postupka, koje ne osporava. Plaćanje takse na tužbu u ovom slučaju ne potpada u domen primene novela iz člana 9. stav 6. navedenog zakona, po kome je od 01.01.2019.godine, institut oslobađanja od plaćanja takse proširen i na određene procesne situacije vezano za način okončanja parničnog postupka. U ovoj parnici, taksena obaveza po tužbi, zasnovana je predajom tužbe sudu 24.01.2018. godine, saglasno članu 3. tačka 1. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik Republike Srbije“, 28/94...106/2015), pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 95 od 08.12.2018.godine – stupio na snagu 01.01.2019.godine).

U takvoj situaciji, po pitanju troškova postupka, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da je nedozvoljena revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja, nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Prema članu 28. ZPP, kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim ovim zakonom, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir, ako ne čine glavni zahtev. Dakle, pravo na reviziju se u smislu odredbe člana 28. Zakona o parničnom postupku, ocenjuje sa stanovišta glavnog potraživanja, a ne sporednih potraživanja, među koja spadaju i troškovi postupka.

Budući da se izjavljenom revizijom tuženog pobija odluka o troškovima postupka, koja u konkretnom slučaju ne čini glavni zahtev, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz navenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić