.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2423/2019
27.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Jovo Korać, advokat iz ..., protiv tuženog Lovačkog udruženja ''BB'' ..., koga zastupa punomoćnik Biljana Nastić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3149/18 od 19.12.2018. godine, u sednici održanoj 27.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3149/18 od 19.12.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3149/18 od 19.12.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 1804/15 od 25.01.2018. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade materijalne štete isplati 60.000,00 dinara, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove 150.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 200.000,00 dinara i za umanjenu radnu sposobnost 200.000,00 dinara, kao i zahtev za naknadu troškova postupka. Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 110.200,00 dinara u roku od 15 dana. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3149/18 od 19.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i presuda Osnovnog suda u Somboru P 1804/15 od 25.01.2018. godine potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka. Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što se pozvao i na odredbu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca za naknadu materijalne i nematerijalne štete u vezi povrede koju je zadobio u lovu dana 03.11.2010. godine. Lečenje tužioca završeno je 01.02.2010. godine, a tužilac je tužbu radi naknade štete protiv tuženog podneo dana 30.11.2015. godine. Polazeći od odredbe člana 376. ZOO, nižestepeni sudovi su utvrdili da je tužilac tužbu podneo nakon isteka roka predviđenog za zastarelost i odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem o primeni propisa koji regulišu zastarelost naknade štete. Shodno tome, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 30.11.2015. godine. Vrednost iznosa opredeljenog u tužbi je označena na ukupno 610.000,00 dinara (po svim osnovama), što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja 5.033 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud primenom člana 403. stav 3. ZPP našao da je revizija tužioca nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
