Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovan je revizijski navod da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP jer je drugostepeni sud postupao u okviru svoje nadležnosti i pravilno se izjasnio o nepostojanju bitnih povreda odredaba ZPP iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi i tužilja su dana 6. juna 2008. godine zaključili ugovor o radu broj ... i tužena je po tom ugovoru obavlja poslove referenta zelenila na ... . Dana 11. decembra 2013. godine tužilja je zaključila aneks ugovora o radu broj ... kojim je raspoređena na radno mesto referent zelenila u RJ ''...'' u ... . Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova JP ''Komunalac'' broj ... od 26. septembra 2014. godine uređeni su organizacioni delovi, njihov delokrug, sistematizacija poslova i to u RJ ''...'' gde je sistematizovano radno mesto rukovodilac RJ ''...'', kao i referent proizvodnje i održavanja zelenih površina, te druga radna mesta u ovoj radnoj jedinici. Tužilja je obavljala poslove referenta proizvodnje i održavanja zelenih površina u RJ ''...''. Stupanjem na snagu Pravilnika o sistematizaciji poslova JP ''Komunalac'' broj ... od 2. februara 2015. godine prestaje da važi Pravilnik od 26. septembra 2014. godine. Novim Pravilnikom nije bilo predviđeno mesto referenta za proizvodnju i održavanja zelenih površina. Dana 20.02.2015. godine tuženi je doneo rešenje kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj ... od 6. juna 2008. godine kao i aneks ugovora o radu broj ... od 11. decembra 2013. godine usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, zbog kojih je prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima je tužilja radila jer su ti poslovi prešli u nadležnosti poslovođe RJ ''...'' i rukovodioca RJ ''...''. Tužilji je radni odnos prestao 9. marta 2015. godine. Pri tome, tuženi nije mogao tužilju rasporediti na drugo odgovarajuće radno mesto jer takvo mesto nije postojalo. Tužilji je isplaćena otpremnina u skladu sa aktima tuženog i u skladu sa zakonom. Dalje je utvrđeno da je prosečna zarada u januaru 2015. godine kao mesecu koji je prethodio mesecu u kom je tužilji otkazan ugovor o radu iznosila 58.348,55 dinara. Tužilji je od strane Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale Sremska Mitrovica u periodu od 10. marta 2009. do 6. marta 2016. godine bilo priznato pravo na novčanu naknadu. Isplaćen joj je iznos od ukupno 349.785,76 dinara. Od 7. avgusta 2016. godine tužilja je ostvarila pravo na penziju.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su zaključili da je tuženi pravilno sproveo postupak vezano za otkazivanje ugovora o radu tužilji i da je ugovor o radu pravilno otkazan shodno odredbi člana 189. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05... 75/2014). Kod tuženog je donet novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova broj 618 od 2. februara 2015. godine kojim je radno mesto na koje je ona bila raspoređena, ukinuto. Organizacija procesa rada je u isključivoj nadležnosti tuženog kao poslodavca. Postupak rešavanja radnopravnog statusa zaposlenih koji su proglašeni za višak, sproveden je u skladu sa zakonom, što se odnosi i na tužilju. To pravo poslodavca je predviđeno odredbom člana 24. st. 2. i 4. Zakona o radu. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog, poslovi koje je obavljala tužilja preneti su i pridodati u delokrug drugim zaposlenima. Dalje, nižestepeni sudovi su zaključili da primena odredbe čl. 149. i 153. Kolektivnog ugovora kod tuženog se primenjuje samo u slučajevima kada je potrebno izvršiti izbor između više zaposlenih koji rade na određenim delovima i ako je određeni broj radnika na tim poslovima višak. U ovoj situaciji nije bilo potrebno propisivati kriterijume i merila na osnovu kojih bi se izvršila personifikacija viška zaposlenih zato što je radno mesto na kojem je radila tužilja ukinuto. Sud nije ovlašćen da ispituje celishodnost načina na koji je izvršena unutrašnja organizacija i sistematizacija poslova kod tuženog. Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud potpuno utvrdio činjenično stanje i pravilno primenio materijalno pravo i potvrdio odluku prvostepenog suda.

Po oceni revizijskog suda, pravilno je drugostepeni sud izveo zaključak o neosnovanosti tužbenog zahteva tužilje. Prema Pravilniku tuženog o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih poslova broj ... od 26. septembra 2014. godine, nije bilo predviđeno radno mesto na kojim je radila tužilja. Ti poslovi su pridodati drugim radnim mestima shodno sistematizaciji tih radnih mesta. Stoga pravilno zaključuje drugostepeni sud da nije bilo ni potrebe da se vrši personifikacija viška zaposlenih, tj. da se vrši ocena rada iz razloga što je radno mesto tužilje bilo ukinuto, čime je prestala potreba za njenim radom. Sud nije ovlašćen da ispituje celishodnost načina na koji je izvršena unutrašnja organizacija i sistematizacija poslova kod tuženog, jer je to u isključivoj nadležnosti poslodavca.

Navodima iz revizije ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijane drugostepene presude. Neprihvatljivi su navodi da je članom 110. Kolektivnog ugovora tuženog bilo predviđeno da postoji sistematizovano radno mesto i koeficijent radnog mesta i da isto Pravilnikom nije moglo biti ukinuto. Ovo je iz razloga što se Kolektivnim ugovorom ne može predvideti sistematizacija radnih mesta. To se radi aktom poslodavca i u njegovoj je nadležnosti. Kolektivnim ugovorom se bliže definišu ostvarivanje prava radnika koja su zagarantovana zakonom i podzakonskim aktima poslodavca donetim u skladu sa zakonom. Nisu od značaja navodi tužilje da je ista proglašena viškom bez primene jasno definisanih kriterijuma. U ovom slučaju nije trebalo da se vrši ocena rada zaposlenih kao jednog od kriterijuma u kome bi prestao radni odnos iz razloga što novim Pravilnikom tuženi nije predvideo radno mesto na kome je radila tužilja. Shodno tome nije imalo potrebe da se vrši ocena i bliže definišu kriterijumi vezano za tu okolnost. Bez uticaja je pozivanje tužilje na član 9. Konvencije o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, kojim je propisano da se mogu ispitivati razlozi dati za prestanak radnog odnosa kao i druge okolnosti vezane za odnosni slučaj, jer je u toku postupka dokazano da je u ovom slučaju ceo postupak sproveden u skladu sa zakonom.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode iz revizije tužilje, ali nalazi da isti nisu od posebnog značaja za donošenje drugačije odluke.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić