Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1060/2018 od 07.06.2019. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, prvostepena presuda je preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je apelacioni sud okrivljenom za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, izrekao uslovnu osudu, tako što je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno odredio da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a da će se u slučaju opozivanja uslovne osude okrivljenom u utvrđenu kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru od 11.04.2013. godine do 25.05.2013. godine, te je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 500.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena. Okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka koji su nastali pred drugostepenim sudom i to na ime paušala 10.000,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu drugostepene odluke pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dejan Ćirić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili odbiti optužbu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, isticanjem da je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim, zbog produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, iako su protiv okrivljenog od strane Poreske uprave Pirot i Prekršajnog suda u Pirotu vođeni prekršajni postupci za iste radnje i da se stoga u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari.

Iz spisa predmeta proizlazi da su Privredno društvo „BB“ DOO iz ... i okrivljeni AA, kao odgovorno lice u navedenom pravnom licu, rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala Pirot od 28.09.2013. godine oglašeni krivim zato što u propisanom roku nisu platili razliku poreza obračunatog u poreskoj prijavi i uplate mesečnih akontacija poreza do 15.03.2012. godine u ukupnom iznosu od 221.798,00 dinara i osuđeni i to pravno lice novčanom kaznom od 100.000,00 dinara, a okrivljeni kao odgovorno lice novčanom kaznom od 10.000,00 dinara, kao i da su isti subjekti rešenjem Poreske uprave u Pirotu od 15.10.2013. godine, oslobođeni krivice, zato što u zakonom propisanom roku nisu uplatili PDV, zbog blokade računa, najkasnije do 08.10.2012. godine u ukupnom iznosu od 5.610.648,75 dinara.

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Pirotu K 13/18 od 04.10.2018. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, zato što u toku kalendarske poslovne 2010, 2011. i 2012. godine u svojstvu odgovornog lica kao direktor Privrednog društva „BB“ DOO iz ... u nameri da potpuno izbegne plaćanje i to: poreza na dodatu vrednost, nije prijavio činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje PDV-a, na taj način što po zaključenim ugovorima o kupoprodaji stanova i lokala u izgradnji i po izvršenim primopredajama nepokretnosti, na osnovu sačinjenih zapisnika o primopredaji kupcima naznačenim u izreci prvostepene presude nije ispostavio fakture za prodate i prenete nepokretnosti, niti je iste evidentirao u poslovnim knjigama Privrednog društva i što nije obračunao niti uplatio PDV u naznačenom iznosu koji je dospeo u poslovnoj 2011. godini, te nije obračunao niti uplatio porez po odbitku za izvršene isplate naknada – zanatlijama i to u 2010. i 2011. godini na ime poreza na dohodak i na ime doprinosa za PIO.

Prema odredbi člana 229. stav 1. KZ („Sl. glasnik RS“, br.72/09), krivično delo poreska utaja čini onaj ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmeti ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 150.000,00 dinara.

Polazeći od navedenog, po oceni ovoga suda, iako je u sva tri postupka reč o istom okrivljenom i o životnom događaju koji se odigrao u istom vremenskom i prostornom okviru činjenični opisi prekršaja iz člana 112. stav 1. tačka 8. i stav 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (za koji prekršaj je okrivljeni oglašen krivim rešenjem Ministarstva finansija, Poreske uprave, Filijala Pirot od 28.09.2013. godine) i prekršaja iz člana 60. stav 1. tačka 11. i stav 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) istog zakona (za koje je okrivljeni oslobođen krivice rešenjem Ministarstva finansija, Poreske uprave, Filijale Pirot od 15.10.2013. godine), bitno su različiti od činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, datog u izreci prvostepene presude. Naime, navedenim prekršajima za koje je okrivljeni oglašen krivim odnosno oslobođen od krivice, a povodom istog događaja nisu obuhvaćene radnje neprijavljivanja činjenica koje su od uticaja na utvrđivanje poreza na dodatu vrednost (u vezi sa prodatim nepokretnostima označenim u izreci prvostepene presude) odnosno neobračunavanja PDV-a i poreza po odbitku za izvršene isplate naknada majstorima – zanatlijama, kako je to navedeno u izreci prvostepene presude, na koji način je okrivljeni utajio porez. Pored toga, opis navedenih prekršaja ne obuhvata ni nameru izbegavanja plaćanja poreza što je zakonsko obeležje krivičnog dela poreske utaje iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a ne navedenih prekršaja.

Imajući u vidu radnje izvršenja krivičnog dela, a to su neprijavljivanje činjenica koje su od uticaja na utvrđivanje poreskih obaveza odnosno neobračunavanje poreza koje se čini u nameri potpunog izbegavanja plaćanja poreza, a koje nisu bile obuhvaćene prekršajnim postupcima, to se po oceni ovog suda, ne može smatrati da se opis navedena dva prekršaja odnosi na istovetne ili bitno iste činjenice i radnje iz navedenog događaja, koje predstavljaju zakonsko obeležje krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61, koje je bilo predmet optužbe u ovom krivičnom postupku u odnosu na okrivljenog AA.

Nadalje, činjenice obuhvaćene izrekom pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Pirotu Pr 2651/16 od 14.10.2016. godine, Viši javni tužilac u Pirotu je nakon izvršene dopune ekonomsko-finansijskog veštačenja od 05.09.2018. godine, izostavio iz činjeničnog opisa radnje produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, datog u dispozitivu izmenjene optužnice od 24.09.2018. godine, tako da radnje iz označene presude Prekršajnog suda u Pirotu nisu obuhvaćene ni činjeničnim opisom radnje izvršenja krivičnog dela iz izreke prvostepene presude.

Iz iznetog proizlazi da okrivljeni AA, nasuprot navodima zahteva, pobijanom pravnosnažnom presudom nije oglašen krivim za radnje opisane u izreci citiranih rešenja Ministarstva finansija, Poreske uprave, Filijale Pirot i navedene pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Pirotu, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Ukazujući na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, branilac u zahtevu ističe da je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim da nije obračunao i uplatio porez po odbitku za 2010. i 2011. godinu, što je, prema stavu branioca, inkriminisano kao krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 226. KZ (odredba člana 229a ranije važećeg KZ), jer se ova dva krivična dela razlikuju u tome što poresku utaju čini obveznik poreza, a krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku isplatilac prihoda, iako on nije poreski obveznik. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi da su u konkretnom slučaju obveznici poreza u slučaju isplate naknade za rad fizičkim licima koja nisu u radnom odnosu u preduzeću upravo ta fizička lica, a odredbama člana 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana propisana je obaveza isplatioca prihoda, kada su u pitanju preduzeća, da kada isplaćuju prihod, deo prihoda ne isplate fizičkom licu, već da ga neposredno uplate na ime doprinosa i poreza za to isto fizičko lice na propisane račune – porez po odbitku.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo poreska utaja ima tri alternativno propisane radnje izvršenja, tako da ista može da se sastoji u: davanju lažnih podataka o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama od značaja za utvrđivanje obaveze plaćanja poreza, doprinosa ili dažbina, u neprijavljivanju zakonito stečenih prihoda, odnosno predmeta ili drugih činjenica koji su potrebni za utvrđivanje obaveze plaćanja poreza, doprinosa ili dažbina kao i u prikrivanju na neki drugi način podataka koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza. Izvršilac krivičnog dela može biti svako lice koje je poreski obveznik.

Radnja izvršenja krivičnog dela neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a stav 1. KZ je neuplaćivanje iznosa koji je obračunat na ime poreza po odbitku.

Okrivljenom je pored neuplaćivanja poreza po odbitku za izvršene isplate naknada majstorima – zanatlijama i to na ime poreza na dohodak i doprinosa za PIO, optužbom stavljeno na teret i to da navedeni porez nije obračunao, što predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni i oglašen krivim pravnosnažnom presudom, a ne krivičnog dela neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a stav 1. KZ, kod kojeg se radnja sastoji samo u neuplaćivanju poreza po odbitku.

Pored navedenog, neosnovani su i navodi zahteva da okrivljeni nije bio poreski obveznik kada je u pitanju obračun i plaćanje poreza po odbitku.

Naime, prema odredbi člana 99. stav 1. tačka 9) Zakona o porezu na dohodak građana, po odbitku svakog pojedinačno ostvarenog prihoda utvrđuju se i plaćaju porezi na ostale prihode (na osnovu dopunskog nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko- finansijske struke od 24.03.2017. godine utvrđeno je da se prihodi majstora tretiraju kao kategorija „ostali prihodi“), dok je članom 101. istog zakona propisano da porez po odbitku svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisani jedinstveni uplatni račun.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe okrivljeni je imao obavezu da obračuna i uplati navedene poreske obaveze, što on u konkretnom slučaju nije učinio, te da je stoga okrivljeni kao isplatilac navedenih prihoda, a ne angažovana fizička lica, imao svojstvo poreskog obveznika, zbog čega su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

S obzirom na izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ističe da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Samim tim, neosnovani su i navodi zahteva da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                           Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić