U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirko Mrkić, advokat iz ..., protiv tužene Narodne banke Srbije, Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider sa sedištem u Beogradu, radi poništaja rešenja, vraćanja na rad, isplate i uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4143/16 od 04.10.2017. godine, u sednici održanoj 28.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4143/16 od 04.10.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1413/14 od 02.09.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi, kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa G broj ... od 29.04.2014. godine, donet od strane tužene. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužioca vrati na rad na radno mesto ... u Pogonu za proizvodnju kartica, Centar za proizvodnju i personalizaciju, Zavod za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider ili da ga rasporedi na odgovarajuće poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade isplati 140.729,13 RSD i to najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, za period od 01.05.2014. godie pa do dana ispunjenja obaveze iz stava dva ove presude, sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da za tužioca izvrši prijavu i uplati sve poreze i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje za period od 01.05.2014. godine do dana vraćanja na rad. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka plati 9.120,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4143/16 od 04.10.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, delu stava drugog u odbijajućem delu zahteva radi vraćanja tužioca na rad kod tuženog, stavu trećem izreke, delu stava četvrtog izreke u odbijajućem delu tužbenog zahteva radi uplate doprinosa nadležnim fondovima i stavu petom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu stava drugog izreke u odbijajućem delu zahteva radi raspoređivanja tužioca na odgovarajuće poslove koji odgovaraju stručnoj spremi, znanju i sposobnostima i delu stava četvrtog izreke u odbijajućem delu zahteva radi uplate poreza za tužioca od strane tuženog i tužba tužioca u tom delu odbačena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme počev od 2001. godine. Nakon što je stekao zvanje diplomiranog inženjera ..., tužilac je sa tuženom 30.05.2011. godine zaključio ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, po kom ugovoru je bio raspoređen na radno mesto ... – pogon štampe vrednosnih i zaštićenih papira – Direkcija vrednosnih i zaštićenih papira – Zavod za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider, na neodređeno vreme. Stranke su 21.05.2012. godine zaključile aneksa I ugovora o radu, po kom aneksu je tužilac raspoređen da obavlja poslove ... u Pogonu za proizvodnju kartica u Centru za proizvodnju i personalizaciju - Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider. Aneksom II ugovora o radu od 06.09.2013. godine tužilac je raspoređen da obavlja iste poslove kao iz aneksa I ugovora o radu. Tužilac je 24.02.2014. godine odbio nalog rukovodioca organizacione jedinice, bez opravdanog razloga, za pohađanje obuke za rad na mašini za kontrolu kvaliteta kartica RI 36000, čiji je cilj bio da se zaposleni stručno obuče za samostalan i bezbedan rad na navedenoj mašini (upoznavanje sa osnovama procesa, priprema mašine prema zahtevima kartica koje se kontrolišu, upoznavanje sa komandama mašine, podešavanje mašine za rad, kontrola kartica), koja obuka je trajala četiri dana, u periodu od 25. do 28. februara 2014. godine. Obuka je bila neophodna kako bi tužilac mogao da vrši procesnu kontrolu kvaliteta proizvoda, odnosno delova koji se proizvode na mašini, kao i usklađenost sa parametrima konkretnog proizvodnog radnog naloga. Tužilac je u periodu od 08.01.2014. godine do 31.01.2014. godine učestalo kasnio na posao, neopravdano odsustvovao u toku radnog vremena, ranije odlazio sa posla i koristio je odmor u toku dnevnog rada u trajanju znatno dužem od 30 minuta, ne poštujući osmočasovno radno vreme odnosno radio je manje od osam sati dnevno, što je utvrđeno uvidom u elektronsku evidenciju o prisustvu zaposlenog na radu za naznačeni vremenski period. Na navedene okolnosti tužena je tužiocu dostavila upozorenje na razloge za otkaz ugovora o radu, na koje upozorenje se tužilac izjasnio 14.04.2014. godine. Rešenjem tužene G broj ... od 29.04.2014. godine, tužiocu je otkazan ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu i zbog toga što nije poštovao radnu stav 1. tačka 1. Pravilnika o radu u Narodnoj banci Srbije i tačke 24. podtačke 1. ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, kao i suprotno odredbama člana 49. stav 1. i 2. Zakona o radu a u vezi sa članom 19. i 22. Pravilnika o radu u Narodnoj banci Srbije i članu 4. Pravilnika o poslovnom ponašanju zaposlenih u Narodnoj banci Srbije, tako što je 24.02.2014. godine odbio nalog rukovodioca organizacione jedinice, bez opravdanog razloga za pohađanje obuke za rad na mašini za kontrolu kvaliteta kartica RI 36000 i jer je istovremeno neopravdano odbio da se stručno osposobljava i usavršava, kao i zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu, postupajući suprotno članu 144. stav 1. tačka 24. Pravilnika o radu u Narodnoj banci Srbije, tačke 24. podtačke 24. ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, tačke 1, 16. i 20. Odluke o rasporedu radnog vremena u Narodnoj banci Srbije i postupajući suprotno članu 12, 13, 14, 17. i 21. Odluke o unutrašnjem redu u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider, tako što je u periodu od 08. do 31. januara 2014. godine učestalo kasnio na posao, neopravdano odsustvovao u toku radnog vremena i ranije odlazio sa posla, na radu provodio manje od osam časova dnevno, koristio odmor u toku dnevnog rada u trajanju znatno dužem od 30 minuta, i jer je 03.12.2013. godine neopravdano i bez odobrenja neposrednog rukovodioca napustio radno mesto u 14,42 časova, 48 minuta pre isteka radnog vremena, čime su se ispunili uslovi za otkaz ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od strane poslodavca u skladu sa članom 179. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o radu i članom 141. Pravilnika o radu u Narodnoj banci Srbije.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca, kao neosnovan.

Članom 179. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2); ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisnu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 3). Članom 180. stavom 1. istog zakona propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 1-6 ovog zakona zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, dok je stavom 2. istog člana propisano da u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Tačkom 24. podtačkom 24. ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, koji je zaključen između stranaka, propisano je da povrede radnih obaveza u smislu tačke 23. podtačke 1. ovog ugovora jesu neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje poslova ili odbijanje naloga rukovodioca organizacione jedinice bez opravdanog razloga i neopravdani izostanak sa rada najmanje dva uzastopna radna dana, učestalo kašnjenje, neopravdano odsustvovanje u toku radnog vremena ili raniji odlazak sa posla.

Članom 4. stav 1. Pravilnika o poslovnom ponašanju zaposlenih kod tužene propisano je da je zaposleni dužan da poslove obavlja stručno, koristeći na najbolji način svoje znanje i umeće, da poznaje i prati oblasti kojima se bavi, da primenjuje nova znanja, kao i da se stalno stručno obrazuje i usavršava. Članom 22. stav 1. istog pravilnika propisano je da je zaposleni dužan da svojim radom i ukupnim ponašanjem doprinosi razvijanju atomsfere, dobre međusobne saradnje, kolegijalnosti, dobre profesionalne komunikacije i međusobnog poštovanja u Narodnoj banci Srbije.

Članom 19. stav 1. i 2. Pravilnika o radu tužene propisano je da je Narodna banka Srbije dužna da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kad to zahtevaju potrebe procesa rada i uvođenje novog načina organizacije rada u Narodnoj banci Srbije. Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava u radu. Članom 22. stavom 1. i 4. istog pravilnika propisano je da usavršavanjem, u smislu ovog pravilnika, smatra se obučavanje, edukacija zaposlenih radi unapređenja njihovih znanja, radnih sposobnosti i veština potrebnih za postizanje boljeg učinka na poslu, kao i radi poboljšanja njihovih stručnih sposobnosti – da bi se ostvarili budući zahtevi posla odnosno unapređenje u poslu. Ako zaposleni iz neopravdanih razloga odustane od započetog usavršavanja ili ne ispuni obaveze u vezi sa usavršavanjem ili ne završi u roku – dužan je da Narodnoj banci Srbije vrati ukupan iznos troškova nastao po tom osnovu, koji mu je Narodna banka Srbije nadoknadila – troškovi prevoza, smeštaja, stručne literature, dnevnica i tome slično. Članom 144. stav 1. tačka 1. i 24. istog pravilnika propisano je da povrede radnih obaveza u smislu člana 143. stav 1. tačka 1. ovog pravilnika jesu neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje poslova ili odbijanje naloga rukovodioca organizacione jedine bez opravdanog razloga kao i neopravdani izostanak sa rada najmanje dva uzastopna radna dana, učestalo kašnjenje, neopravdano odsustvovanje u toku radnog vremena ili raniji odlazak sa posla.

Članom 14. stav 1. Odluke o unutrašnjem redu kod tužene, propisano je da dokumentaciju koja prati ulazak – izlazak zaposlenih – dozvola za ulazak – izlazak, osim dolaska na posao pre početka radnog vremena i odlaska sa posla po okončanom radnom vremenu, odobrava direktor organizacione jedinice Zavoda, odnosno zaposleni koga on odredi. Direktor organizacione jedinice dostavlja višem savetniku spisak sa imenima i potpisima zaposlenih koji mogu da potpisju dozvolu iz ovog stava. Članom 17. iste odluke propisano je da zaposleni i radnici uslužnih preduzeća pri ulasku – izlasku iz Zavoda prijavljuju se u sistem evidentiranja prisutnosti na poslu prinošenjem identifikacione kartice elektronskom uređaju za očitavanje. Članom 21. stav 1. iste odluke propisano je da su sva lica zadužena identifikacionom karticom dužna da se pri svakom ulasku i svakom izlasku iz objekta, pogona i drugih prostorija Zavoda, koje su pod sistemom za kontrolu pristupa, obavezno evidentiraju na elektronskim uređajima prinošenjem identifikacione kartice, unošenjem numeričke šifre ili izvrše verifikaciju na osnovu biometrijskih podataka – otisak prsta, geometrija lica i šake i predviđenih metoda za identifikacije baziranih na personalnim karakteristikama.

Tačkom 1. Odluke o rasporedu radnog vremena kod tužene propisano je da u Narodnoj banci Srbije radna nedelja traje pet radnih dana, radni dan osam časova, odnosno puno radno vreme traje 40 časova u radnoj nedelji. Tačkom 16. iste odluke propisano je da se zaposlenim u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider početak i završetak radnog dana u okviru petodnevne radne nedelje utvrđuje na način da konkretno u Centru za proizvodnju i personalizaciju, radni dan počinje u 6,30 časova, a završava se u 14,30 časova. Tačkom 20. iste odluke propisano je da zaposleni koji radi puno osmočasovno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.

Kod utvrđenog da je tužilac 24.02.2014. godine, odbio nalog rukovodioca organizacione jedinice, bez opravdanog razloga, za pohađanje obuke za rad na mašini za kontrolu kvaliteta kartice RI 36000, da je u periodu od 08.01.2014. godine do 31.01.2014. godine, učestalo kasnio na posao, neopravdano odsustvovao u toku radnog vremena, da je koristio odmor u toku dnevnog rada u trajanju znatno dužem od 30 minuta i ranije odlazio s posla, a što je sve u suprotnosti sa članom 144. stav 1. tačka 24. Pravilnika o radu, tačkom 24. podtačkom 24. ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, tačkom 1, 16. i 20. Odluke o rasporedu radnog vremena i u suprotnosti sa članom 12, 13, 14, 17. i 21. Odluke o unutrašnjem redu kod tužene, to je tužiocu zakonito prestao radni odnos na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da opšti akti tužene ne predviđaju kao razlog otkazivanja ugovora o radu zaposlenom od strane poslodavca, odbijanje zaposlenog da pohađa obuku i da stoga nije ispunjen ovaj uslov za otkaz ugovora o radu od strane tužene. Navodi su neosnovani, jer je obaveza tužene, shodno napred citiranim odredbama Pravilnika o poslovnom ponašanju zaposlenih kod tužene i Pravilnika o radu tužene, da omogući zaposlenom obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje, kad to zahtevaju potrebe procesa rada, a zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava u radu, radi postizanja boljeg učinka na poslu, kao i radi poboljšanja stručnih sposobnosti, pa s tim u vezi i obaveza tužioca, imajući u vidu poslove koje je obavljao, je bila da pohađa obuku koju je organizovala tužena. Ovo, jer je obuka bila organizovana za rad na mašini za kontrolu kvaliteta kartica RI 36000, čiji je cilj bio da se tužilac stručno obuči za samostalan i bezbedan rad na navedenoj mašini (upoznavanje sa osnovama procesa, priprema mašine prema zahtevima kartica koje se kontrolišu, upoznavanje sa komandama mašine, podešavanje mašine za rad, kontrola kartica), a obuka je bila neophodna kako bi tužilac mogao da vrši procesnu kontrolu kvaliteta proizvoda, odnosno delova koji se proizvode na mašini, kao i usklađenost sa parametrima konkretnog proizvodnog radnog naloga.

Ostalim navodima revizije se ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, te time i na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Tužena je u smislu člana 180. Zakona o radu upozorila tužioca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, čime je poštovana procedura davanja otkaza ugvora o radu, pa s obzirom da je otkaz ugovora o radu tužiocu zakonit, tužilac nema pravo na naknadu štete u visini izgubljene zarade u smislu člana 191. stav 2. istog zakona.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414.  stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić