Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Denić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd, Filijala u Prokuplju, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužilje sednici veća održanoj dana 27.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje AA iz ..., izjavljenoj protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 615/19 od 31.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE rešenja o troškovima parničnog postupka sadržana u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 615/19 od 31.10.2019. godine i stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 2797/17 od 28.08.2019. godine, pa se u tom delu predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 2797/17 od 28.08.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da joj uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Fondu PIO po stopi koja bude važila na dan uplate na osnovice navedene u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 615/19 od 31.10.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužene i tužilje a presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 2797/17 od 28.08.2019. godine, je potvrđena.

Protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u pravnosnažnoj presudi donetoj u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/2014, 87/18). 

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja u vezi troškova parničnog postupka, jer postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka u smislu odredbe člana 408. i 420. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i obavezao tuženu da u korist tužilje izvrši uplatu pripadajućih doprinosa nadležnom fondu PIO za period za koji je tužilja tužbenim zahtevom tražila. Odlučio je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, jer je zaključio da je tužilja doprinose mogla potraživati u postupku u kom je potraživala novčanu naknadu. Po mišljenju prvostepenog suda, tužilja osnovano potražuje razliku na ime neuplaćenih doprinosa, ali na taj način pravi izdatke koji daleko prevazilaze visinu tužbenog zahteva, pa je zbog toga, u situaciji kada je tužilja imala mogućnost da potražuje doprinose u ranijem postupku, pravično da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Drugostepeni sud je potvrdio odluku o troškovima parničnog postupka prihvatajući razloge prvostepenog suda u celini.

Vrhovni kasacioni sud smatra da tužilja osnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i to odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP, propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu, dužna da protivnoj stranci naknadi troškove. U smislu odredbe člana 154. stav 1. istog zakona, sud će prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci, uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Prema članu 153. stav 2. Zakona o parničnom postupku, ako stranka delimično uspe u parnici, sud može, s obzirom na postignuti uspeh da odredi da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova.

U ovom slučaju, tužilja je u parnici uspela u celini, tako što je njen tužbeni zahtev usvojen, pa u situaciji u kojoj je tužena osporila tužbeni zahtev tužilje, sledi da joj je prouzrokovala troškove, koje je dužna da joj naknadi, u smislu citiranih odredbi zakona. Načelo ekonomičnosti postupka, Zakonom o parničnom postupku nije propisano kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, dok razlog pravičnosti može biti od uticaja na odluku o troškovima samo u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa. Pri odlučivanju o troškovima postupka, osnovni kriterijum kojim se sudovi rukovode, jeste uspeh parničnih stranaka u sporu.

Kako zbog pogrešne primene materijalnog prava nižestepeni sudovi nisu utvrdili činjenično stanje bitno za odluku o zahtevu tužilje za naknadu troškova parničnog postupka, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo obe odluke o troškovima postupka i predmet, u tom delu, vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će utvrditi bitne činjenice o tome koji su troškovi tužilji bili potrebni radi vođenja parnice, nakon čega će, pravilnom primenom materijalnog prava odlučiti o njenom zahtevu za naknadu tih troškova.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 416. stav 2., u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku.

Ovaj sud nije odlučio o zahtevu tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji, shodno odredbi člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić