Rev 3111/2019 3.1.2.8.1.4; naknada štete

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3111/2019
03.10.2019. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Božidara Vujičića, Biserke Živanović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Ružica Filipović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Leskovcu, radi isplate novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3011/18 od 15.01.2019. godine, u sednici održanoj 03.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3011/18 od 15.01.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3011/18 od 15.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 260/18 od 11.05.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati, na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 1458/09 i to: na ime razlike zarade zaključno sa obračunskim mesecom decembrom 2003. godine u iznosu od 57.756,54 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2009. godine pa do konačne isplate, na ime troškova parničnog postupka iznos od 16.101,00 dinar sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.02.2009. godine pa do konačne isplate, na ime troškova izvršenja po izvršnom rešenju iznos od 7.810,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3011/18 od 15.01.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se revizijom ne bi mogla pobijati, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za naknadu materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Odluku o tužbenom zahtevu sudovi su doneli uz izražen pravni stav koji ne odstupa od primene prava u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari, pri čemu treba imati u vidu da je odluka Vrhovnog kasacionog suda Rž-g 1071/15 od 16.09.2015. godine, na koju se poziva podnosilac revizije, doneta u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, primenom člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08... 101/13), a u konkretnom slučaju se radi o postupku za naknadu materijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u kom se primenjuju pravila iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i, na osnovu člana 31. stav 2. tog zakona, pravila Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega se ne može govoriti o neujednačenoj sudskoj praksi.

Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Takođe, odredbom člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 5/15) propisano je da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.03.2018. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 57.756,54 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, to je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP u vezi sa članom 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić