.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 302/2020
27.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja iz Beograda, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 576/18 od 29.11.2018. godine, na sednici održanoj 27.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 576/18 od 29.11.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 576/18 od 29.11.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P 2505/17 od 19.10.2017. godine, odbio je predlog za prekid postupka (stav prvi izreke). Obavezao je tuženu da isplati tužiocu na ime naknade štete za neisplaćene iznose invalidnine za period septembar 2014. godine – avgust 2017. godine, određene novčane iznose, sa zakonskom kamatom (sve bliže određeno u stavu drugom izreke). Obavezao je tuženu da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 69.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.10.2017. godine, kao dana presuđenja pa do isplate (stav treći izreke). Oslobodio je tužioca od plaćanja sudskih taksi (stav četvrti izreke).
Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž 576/18 od 29.11.2018. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2505/17 od 19.10.2017. godine, u stavu prvom, drugom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14 i 87/18), ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.
Iz pobijane drugostepene presude između ostalog proizilazi, da u utuženom periodu tužena nije vršila tužiocu isplatu invalidnine iako je to pravo tužiocu priznato, shodno čemu je tužiocu pričinjena šteta nepravilnim radom organa tužene, u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO („Službeni list SFRJ“ br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i „Službeni list SRJ“ broj 31/93). Zatim, u postupku donošenja odluke o istaknutom zahtevu prvostepeni sud cenio i navode tužene vezano za razloge zbog kojih nije vršena isplata invalidnine tužiocu, ali je zaključio da oni ne dovode u pitanje ovakvu odluku suda, jer su organi tužene bili dužni da donesu odgovarajuće rešenje ukoliko su iz bilo kog razloga smatrali da je tužilac izgubio pravo koje mu je tuženi ranije priznao.
U konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP, i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužba je podneta 17.02.2017. godine. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 1.214.305,20 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca, kao glavni zahtev, očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužene nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
