.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4581/2019
20.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde i državne uprave, Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1709/2013 od 09.05.2014. godine, u sednici održanoj 20.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1709/2013 od 09.05.2014. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju, Sudska jedinica u Preševu P 279/13 od 28.10.2013. godine, stavovima prvim i četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati 1.000,00 dinara na ime izvršenog veštačenja u predmetu P 154/04, sa zakonskom zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno, te da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 27.000,00 dinara sa troškovima takse za tužbu i odluku suda u iznosu od 3.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno. Stavovima drugim, trećim i petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tužena na iznos od 1.000,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu, 850.000,00 dinara na ime veštačenja sa zakonskom kamatom, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 3.800,00 dinara, sve kako je izrekom navedeno.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1709/2013 od 09.05.2014. godine, usvojena je žalba tužene i preinačena prvostepena presuda u stavovima prvom i četvrtom izreke, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca da mu tužena isplati iznos od 1.000,00 dinara na ime izvršenog veštačenja u predmetu P 154/04, sa zakonskom zateznom kamatom i da sud obaveže tuženu da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno. Odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu trećem izreke. Obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 24.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2014. godine do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP. Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opštih interesa i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebu ujednačavanja sudske prakse.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
U tužbi radi duga, podnetoj sudu 18.01.2013. godine, vrednost predmeta spora iznosi 1.850,00 dinara.
Imajući u vidu vrednost predmeta spora, radi se o sporu male vrednosti, obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kako je propisano članom 468. stav 1. ZPP, a odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u postupku o sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.
U konkretnoj situaciji izjavljena revizija nije dozvoljena, bez obzira na činjenicu što je drugostepenom odlukom preinačena prvostepena presuda i odlučeno o zahtevu tužioca, u odnosu na glavni zahtev, tako što je odbijen njegov tužbeni zahtev. Ovo iz razloga što se, kako je navedeno, radi o sporu male vrednosti u kome se ne primenjuje novelirana odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, po kojoj je revizija dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, kao u konkretnom slučaju.
Pored navedenog, preinačenje troškova spora nije od uticaja na dozvoljenost revizije, budući da zahtev za troškove spora predstavlja sporedno potraživanje u parnici, te je isključena primena odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. stav 2. i 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
