Istom presudom, okrivljena je obavezana da oštećenom Domu zdravlja u ... na ime imovinskopravnog zahteva isplati iznos od 646.700,00 dinara, u roku od 15 dana od dana dana pravnosnažnosti presude, te da na ime troškova krivičnog postupka, u korist Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, uplati iznos od 34.818,13 dinara, a da u korist Višeg suda u Kraljevu uplati iznos od 35.000,00 dinara, kao i na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 19/19 od 19.12.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu – Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, i branioca okrivljene AA, a presuda Višeg suda u Kraljevu – Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije K Po4 br.45/18 od 01.08.2019. godine (ispravljena rešenjem Višeg suda u Kraljevu – Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije K Po4 br.45/18 od 10.09.2019. godine), potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Marko Tomović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, ističe da su pobijane pravnosnažne presude zasnovane na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je prvostepeni sud presudu zasnovao na periodičnim izveštajima koji su u toku postupka (dana 04.07.2018. godine) po zahtevu sudskog veštaka Dragana Mangovića štampani sa memorije uređaja za automatsku obradu podataka – fiskalne kase, bez predloga javnog tužioca i bez naredbe suda, suprotno odredbama člana 152. stav 3. i člana 155. ZKP. Stoga se prema stavu branioca prvostepena presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati, a zbog čega su i svi nalazi veštaka ekonomske struke posredno nezakoniti dokazi, obzirom da se zasnivaju na ovom nezakonitom dokazu.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, istovetne navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene već je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na strani 3. (drugi stav) obrazloženja izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega smatra da štampanje periodičnih izveštaja sa fiskalne kase ne predstavlja nezakonit dokaz, već da predstavlja ispravu koja je pribavljena u svemu u skladu sa odredbama člana 139. ZKP, a koje razloge i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge upućuje.

U vezi sa istom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, u zahtevu se navodi i da je prvostepeni sud na pretresu održanom dana 19.02.2019. godine, prilikom ispitivanja svedoka BB, VV i GG, konstatovao da isti ostaju pri iskazima koje su dali pred Višim javnim tužiocem u Kraljevu, iako ovi svedoci nisu ispitani u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu, već su ispitani po zamolnici od strane Osnovnog javnog tužioca u Gornjem Milanovcu u predmetu Ktr br.254/18, a zbog čega je prema stavu branioca pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode zahteva ocenjuje neosnovanim.

Prema stanju u spisima, na glavnom pretresu održanom dana 19.02.2019. godine, nakon što je okrivljena AA iznela svoju odbranu, sud je u svojstvu svedoka ispitao BB, VV i GG, pa kako sud saglasno odredbi člana 419. stav 1. ZKP, zasniva presudu na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu, to iskazi navedenih svedoka, suprotno navodima zahteva, ne predstavljaju nezakonit dokaz, niti je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Najzad, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u vezi sa članom 5. stav 2. KZ.

U vezi sa ovom povredom krivičnog zakona, branilac u zahtevu ističe da je krivično delo pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom, izvršeno u periodu od 01.01.2016. godine do 06.12.2017. godine, u vreme važenja Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.85/05 od 06.10.2005. godine), kojim je za ovo delo propisana kazna zatvora od jedne do osam godina, te da je shodno odredbi člana 5. stav 2. KZ sud bio dužan da primeni blaži zakon na okrivljenu i da radnje za koje je oglašena krivom pravno kvalifikuje kao krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Prema navodima zahteva, Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.94/2016 od 24.11.2016. godine), propisano je da se krivično delo pronevera iz člana 364. KZ može izvršiti samo subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost, dok se u slučaju prisvajanja novca, hartija od vrednosti i drugih pokretnih stvari koje su učiniocu poverene na radu, u subjektu privrednog poslovanja, radi o krivičnom delu pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ, pa kako je za ovo krivično delo propisana blaža kazna, u odnosu na kaznu propisanu za krivično delo iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. KZ, to je prema stavu branioca sud bio u obavezi da radnje okrivljene pravno kvalifikuje kao krivično delo iz člana 224. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene i u ovom delu ocenjuje neosnovanim. Ovo stoga, što je branilac okrivljene istovetne navode isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je ocenio ove žalbene navode neosnovanim i na strani 4. (četvrti i peti stav), obrazloženja izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da se u radnjama okrivljene AA stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. KZ, ceneći pre svega činjenicu da je okrivljena u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvojila povereni joj novac u domu zdravlja, te da je dom zdravlja zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost, a ne subjekt privrednog poslovanja. Ove razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na ove razloge i upućuje, dok suprotne navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ocenjuje neosnovanim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud doneo je odluku kao u izreci.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka 

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić