Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji 18.01.2019. godine, u sednici održanoj 12.02.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5942/18 od 18.01.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5942/18 od 18.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9367/17 od 08.06.2018. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je predlog za prekid postupka. U drugom stavu izreke, odbijen je predlog da se zastane sa postupkom. U trećem stavu izreke, obavezana je tužena da tužiocu, na ime dodatka za tuđu negu i pomoć u periodu od 01.04.2014. godine do 21.06.2017. godine, plati iznose navedene u tom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. U četvrtom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu, na ime naknade štete zbog neisplaćenog dodatka za tuđu negu i pomoć za period od 01.03.1999. godine do 31.03.2014. godine isplati označene iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. U petom stavu izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 184.850,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.06.2018. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5942/18 od 18.01.2019. godine, u prvom stavu izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda. U drugom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju, predmet spora je zahtev tužioca za isplatu neisplaćenog dodatka za tuđu negu i pomoć u spornom periodu. Pobijana odluka ne odstupa od pravnog shvatanja Vrhovnog kasacionog suda izraženog u odlukama sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi naknade štete zbog neisplaćenog dodatka za tuđu negu i pomoć od 01.03.1999. godine do 21.06.2017. godine, u ukupnom iznosu od 4.807.563,30 dinara, podneta je 22.06.2017. godine. Međutim, vrednost predmeta spora pobijanog dela (zbog neisplaćenog dodatka za tuđu negu i pomoć od 01.04.2014. godine do 21.06.2017. godine) očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić