Vrhovni kasacioni sud, u veću sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „Irva Investicije“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Darko Komnenović, advokat u ..., protiv tuženog „Direktna banka“ AD Kragujevac, čiji je punomoćnik Jovana Dotlić, advokat u ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, vrednost predmeta spora 681.367,64 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2257/19 od 20.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2257/19 od 20.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 2419/2018 od 05.02.2019. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je odredba člana 10. stav 1. Ugovora o dugoročnom kreditu partija ..., šifra partije ... od 14.05.2008. godine ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da plati tužiocu na ime glavnog duga iznos od 681.367,64 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.05.2008. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 92.227,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2257/19 od 20.02.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni zakonski uslovi za izjavljivanje te revizije. Nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, zaključak je da odlučivanje sudova ne odstupa od prakse izražene kroz odluke ovoga suda u istovrsnim predmetima. Posebno, u nižestepenim presudama izraženi stavovi o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita u skladu su sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine o ovom pitanju, tako da nema potrebe za odlučivanje o posebnoj reviziji. Zato je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredaba člana 410. u vezi sa članom 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11...sa izmenama) i odlučio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se ne može izjaviti.

Prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 480. stav 2. Zakona propisano je da ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano u postupku u privrednim sporovima shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona. U privrednim sporovima, sporovi male vrednosti, po članu 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 07.05.2018. godine. Tužbeni zahtev je postavljen za novčano potraživanje u iznosu od 681.367,64 dinara, što je protivvrednost ispod 30.000 evra. Zato se radi o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić