Odredbom člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18) je propisano da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. O ispunjenosti uslova za izuzetnu reviziju odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odredbom člana 420. stav 6. istog zakona je propisano da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe Zakona o reviziji protiv presude.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnim rešenjem odlučeno je o zahtevu predlagača za izmenu ugovorenog načina otplate kupoprodajne cene stana. O tom pitanju nižestepeni sudovi nisu odlučili u skladu sa ustaljenom sudskom praksom već su od iste odstupili uz pogrešnu primenu materijalnog prava, te je zbog svega toga ispunjen zakonski uslov da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, pa je i rešeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač je 23.11.2007. godine podneo predlog Opštinskom sudu u Pančevu za donošenje rešenja koje će zameniti ugovor o otkupu stana koji se nalazi u ... u ulici ... i to zbog toga što Opština Pančevo sa njim nije želela da zaključi ugovor u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. U tom vanparničnom postupku utvrđena je tržišna cena u skladu sa Uredbom o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika društvenih sredstava koja je važila u momentu vođenja postupka na 2.893.527,41 dinar što je prema kursnoj listi na dan 19.03.2008. godine predstavljalo dinarsku protivvrednost za 34.657,55 evra. Kako je rok za otplatu kupoprodajne cene iznosio 20 godina odnosno 240 mesečnih rata, to je mesečna rata utvrđena na iznos od 144,40 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate. Ovo rešenje je postalo pravnosnažno 23.05.2008. godine i po tom rešenju predlagač je uplatio 121 mesečnih rata od ukupno 1.909.119,04 dinara te mu je preostalo da uplati još 119 mesečnih rata u dinarskoj protivvrednosti od 144,40 evra. Predlagač je 17.04.2018. godine podneo zahtev za otkup stana u celosti organu uprave Opštine Pančevo, ali u roku od 30 dana nije došlo do zaključenja sporazuma o otkupu stana isplatom preostalog iznosa u celini. Prema nalazu veštaka na dan 21.05.2018. godine preostalih 119 rata, a koliko nije isplaćeno za stan vredi 365.425,80 dinara. U ovom postupku predlagač traži da mu se ranije doneto rešenje o otkupu stana izmeni u delu koji se odnosi na otkupnu cenu utoliko što bi mu se omogućilo da isplati preostalu vrednost stana od 365.425,80 dinara čime bi stan otplatio u celini.

U odnosu na ovako postavljen predlog nižestepeni sudovi nalaze da isti nije osnovan, zbog toga što predlagač nije pravilno utvrdio preostali iznos neotplaćene kupoprodajne cene stana. Naime, po mišljenju nižestepenih sudova do preostalog iznosa se ne može doći na način kako je to uradio predlagač, tj. da se pođe od parametara koji su bili relevantni u vreme formiranja otkupne cene stana već se iznos preostalog dela kupoprodajne cene stana mora utvrđivati po tržišnim uslovima uz odbijanje do sada plaćenih iznosa.

Navedeni zaključak nižestepenih sudova se ne može prihvatiti kao pravilan.

Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada (''Službeni glasnik RS'' broj 104/2016) u članu 157. je propisao da stupanjem na snagu tog zakona prestaje da važi Zakon o stanovanju (''Službeni glasnik RS'' broj 50/92 sa kasnijim izmenama i dopunama) osim odredaba čl. 16. do 28. i drugih, kako je to navedeno. Odredbom člana 23. pomenutog Zakona o stanovanju, koji važi do 23.12.2008. godine odnosno i u vreme podnošenja predloga u konkretnom slučaju u stavu 4. je propisao da ako kupac zahteva izmenu ugovorenog načina otplate duga izmenjeni uslovi plaćanja utvrdiće se prema uslovima koji važe na dan podnošenja odgovarajućeg zahteva u skladu sa ovim zakonom.

U konkretnom slučaju, predlagač nema zaključen ugovor o otkupu stana već ima rešenje vanparničnog suda koji zamenjuje takav ugovor. I u pogledu zahteva za izmenu ugovorenog načina otplate duga nema pristanka protivnika predlagača već i o tom pitanju mora da odluči vanparnični sud. Na isti način kako kod rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana sud primenom zakonom utvrđenih kriterijuma utvrđuje otkupnu cenu stana u ovom postupku sud treba rešenjem i da utvrdi visinu preostale neotplaćene cene stana. Dakle, sud u ovom postupku nije vezan predlogom predlagača kada se radi o visini neotplaćenog dela, pa ukoliko predlagač u tom pogledu nije primenio zakonske kriterijume da mu se predlog odbije. Sud u postupku treba da utvrdi preostali iznos otkupne cene stana na način kako je to propisano zakonom i da o tome odluči. Sud svakako treba da se kreće i u okviru tereta dokazivanja kako je to propisano članom 231. ZPP. U ovom slučaju nižestepeni sudovi su odbili zahtev samo zbog toga što otkupna cena nije po njihovom mišljenju pravilno utvrđena bez pozivanja na pravilo o teretu dokazivanja, pa je iz svega napred navedenog proizašao zaključak da nižestepeni sudovi nisu pravilno primenili materijalno pravo kada su odlučili zbog čega činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno, a što je razlog za ukidanje nižestepenih odluka na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu sve navedeno, pa će doneti na zakonu zasnovanu odluku.

Predsednik veća- sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić