U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koga zastupa Dragan Simić, advokat iz ..., protiv tuženog ''Dijagonala'' DOO Novi Sad, koga zastupa Vladimir Nedeljković, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, gradnje na tuđem zemljištu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4213/18 od 08.11.2018. godine, u sednici održanoj 06.02.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4213/18 od 08.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 195/17 od 25.06.2018. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime vrednosti nepokretnosti isplati 16.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do konačne isplate, kao i da mu na ime naknade štete isplati 2.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom koja se ima računati od presuđenja do konačne isplate, sve u roku od 15 dana, te da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do konačne isplate. Stavom 2. izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 278.250,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4213/18 od 08.11.2018. godine, odbijena je žalba tužioca, a presuda Višeg suda u Novom Sadu P 195/17 od 25.06.2018. godine, potvrđena. Stavom 2. izreke, odbijen je zahtev tužioca za isplatu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka se u reviziji ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa BB dana 10.10.1997. godine zaključio kupoprodajni ugovor Ov ../97 pri čemu je od BB kupio polovinu porodične stambene zgrade broj .., u ulici ... u ..., sagrađene na kat. parc. ... u površini od 2 ara i 0,3m² i pravo korišćenja označene parcele u površini od 84m² na kojoj se nalazi nus prostorija. Ugovorom je (član 2) predviđeno da predmet prodaje predstavlja ½ dela porodične stambene zgrade ukupno 30m² i deo zemljišta u površini od 84m² određeno u merama i granicama. BB je dana 25.08.1998. godine pokrenula parnicu protiv ovde tužioca radi poništaja ovog ugovora. Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P 7318/2006 od 10.05.2005. godine potvrđena presudom Okružnog suda Gž 1255/2007 od 18.03.2007. godine, usvojen je tužbeni zahtev BB. Naznačeni ugovor o kupoprodaji je poništen kao nezakonit jer je utvrđeno da stvarna volja ugovarača nije bila kupoprodaja jednog dela porodične zgrade već izgrađenog građevinskog zemljišta – dela katastarske parcele .. u površini od 84m², koje u to vreme nije moglo biti u prometu i ovde tužilac je obavezan da trpi uspostavljanje ranijeg zemljišno-knjižnog stanja. Nakon toga, BB se u postupku osnivanja katastra nepokretnosti upisala kao vlasnik zgrada i korisnik zemljišta koje je u državnoj svojini - Republike Srbije. Po pravnosnažnosti presude o poništaju kupoprodajnog ugovora od 10.10.1997. godine, BB je dana 02.04.2007. godine sa ovde tuženim DOO ''Dijagonala'' zaključila kupoprodajni ugovor i prodala mu celu spornu nepokretnost. Po zaključenju naznačenog ugovora ovde tuženi se uknjižio kao vlasnik označene nepokretnosti, izvršio preparcelaciju, tako što je kat. parc. .. KO ... ušla u sastav kat. parc. .. KO ... . Porušio je sve objekte i na istoj parceli (sada novoformiranoj građevinskoj parceli .. KO ...) sazidao novu zgradu na kojoj je u katastru nepokretnosti upisao pravo svojine. Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev 1929/07 od 10.09.2008. godine usvojena je revizija ovde tužioca i preinačena presuda Okružnog suda u Novom Sadu Gž 1255/07 od 18.03.2007. godine i presuda Opštinskog suda u Novom Sadu P 7318/06 od 21.12.2006. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je BB tražila poništaj ugovora o kupoprodaji zaključen sa tužiocem Ov ../97 od 10.10.1997. godine i uspostavu ranijeg zemljišno-knjižnog stanja. U međuvremenu, nakon saznanja da je BB sa ovde tuženim, zaključila ugovor o kupovini sporne nepokretnosti (ugovor Ov ../07 od 02.04.2007. godine) tužilac je pokrenuo postupak za utvrđivanje ništavosti naznačenog ugovora, a protiv tužene BB i ovde tuženog ''Dijagonala'' DOO Novi Sad. Takođe, podneo je i eventualni tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete u visini od 12.000.000,00 dinara. Odlučujući o tom tužbenom zahtevu, Osnovni sud u Novom Sadu je dana 16.09.2010. godine presudom P 1429/10 odbio primarni tužbeni zahtev kojim je traženo da je ništav ugovor zaključen između BB i ovde tuženog DOO ''Dijagonala'', te da se uspostavi ranije zemljišno-knjižno stanje. Odbijen je i eventualni tužbeni zahtev da se tuženi obavežu da tužiocu na ime naknade štete solidarno isplati iznos od 12.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Naznačena presuda je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 10714/10 potvrđena. Odlučujući o reviziji tužioca protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 10714/10 od 20.10.2011. godine, Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev 59/12 od 27.12.2012. godine delimično usvojio reviziju tužioca, preinačio presudu Apelacionog suda, tako što je delimično usvojio tužbeni zahtev i to samo prema tuženoj BB i utvrdio da je ništav i bez pravnog dejstva u odnosu na tužioca kupoprodajni ugovor zaključen između ovde tuženog ''Dijagonala'' DOO i BB od 02.04.2007. godine, za udeo od ½ dela na nepokretnosti, dok su nižestepene presude ukinute u delu odluke o zahtevu za naknadu štete i odluke o troškovima postupka, ali samo prema BB i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U preostalom delu, koji se odnosi na odbijanje tužbenog zahteva prema ovde tuženom, revizija je odbijena. Nakon donošenja presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 59/12 od 27.12.2012. godine, postupak je nastavljen u odnosu na tuženu BB pred Višim sudom u Novom Sadu. Doneta je od strane tog suda presuda P 227/15 dana 10.03.2016. godine kojom je obavezana tužena BB da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 7.740.769,00 dinara. U preostalom delu tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan. Odlučujući o žalbi, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž 2856/16 od 09.11.2016. godine preinačio odluku Višeg suda u Novom Sadu i obavezao tuženu BB da tužiocu na ime naknade štete isplati 6.170.030,00 dinara, dok je u ostalom delu prvostepenu presudu potvrdio. Odlučujući o reviziji tužioca na naznačenu presudu, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev 625/17 od 18.05.2017. godine ukinuo presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2856/16 od 09.11.2016. godine u delu stava prvog izreke kojim je odbijena žalba tužioca, kao i presudu Višeg suda u Novom Sadu P 227/15 od 10.03.2016. godine u delu stava prvog i drugog izreke za 1.570.439,00 dinara i u stavu četvrtom izreke i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Postupak je dalje nastavljen po predmetu P 596/17 i isti je još uvek u toku. U ovom predmetu tužilac prema tuženom potražuje isplatu 16.000.000,00 dinara na ime sticanja bez osnova koji iznos predstavlja protivvrednost nepokretnosti koju je tuženi nezakonito kupio od BB i 2.000.000,00 dinara na ime naknade štete zbog nemogućnosti korišćenja naznačene nepokretnosti, a šteta se ogleda u vidu nenaplaćene zakupnine (zbog nemogućnosti izdavanja te nepokretnosti i ubiranja zakupnine).

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan i isti odbio iz razloga što nalazi da iako je u predmetu P 14209/10 – presuda od 16.09.2010. godine odbijen eventualni tužbeni zahtev tužioca prema tuženom za naknadu štete u visini od 12.000.000,00 dinara, ne predstavlja res indicata jer tužilac sada potražuje iznos od 16.000.000,00 dinara po osnovu sticanja bez osnova, ali da isti nema pravo na naplatu tog iznosa jer je ovde tuženi prilikom kupovine sporne nepokretnosti od BB bio savestan. Prilikom kupovine, BB je u Službi za katastar nepokretnosti bila upisana kao vlasnik predmetne nepokretnosti, a osim toga Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev 59/12 od 27.12.2012. godine delimično usvojio reviziju tužioca i preinačio presudu Apelacionog suda, delimično usvojio zahtev i to samo prema tuženoj BB i utvrdio da je ništav i bez pravnog dejstva u odnosu na ovde tužioca kupoprodajni ugovor zaključen između ovde tuženog i BB od 02.04.2007. godine za udeo od ½ dela na nepokretnosti, dok su ukinute presude u delu odluke o zahtevu za naknadu štete i odluke o troškovima postupka samo prema BB. Tuženi je na osnovu kupoprodajnog ugovora stekao svojinu na opisanoj nepokretnosti. Ugovor je ostao na pravnoj snazi, pa stoga nema razloga primeni odredbe člana 210. ZOO i člana 25. ZOSPO. Takođe, prvostepeni sud nalazi da tužilac prema tuženom ne može da potražuje iznos od 16.000.000,00 dinara što je tuženi gradio na tuđem zemljištu iz razloga što proizilazi (obzirom da je ugovor o kupovini nepokretnosti ostao na snazi) da je gradio na svom zemljištu. Predmetni ugovor o kupoprodaji je ništav samo u odnosu na BB, a ne i u odnosu na ovde tuženog.

Drugostepeni sud ocenjuje da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje i izražava pravni stav da je pravilno primenjeno materijalno pravo, nalazeći da je tuženi u vreme zaključenja ugovora sa BB bio savesna strana. Izjavljena revizija na presudu Okružnog suda u Novom Sadu Gž 1255/07 od 08.03.2007. godine kojom je potvrđena presuda Opštinskog suda u Novom Sadu P 7318/06 od 21.12.2006. godine (kojom je poništen kao nezakonit ugovor o kupoprodaji zaključen između ovde tužioca i tužene BB dana 10.10.1997. godine) nije od uticaja jer je u pitanju vanredni pravni lek. Zato ta činjenica, u sklopu ostalih činjenica konkretnog slučaja, ne izaziva sumnju u savesnost tuženog. Po osnovu zaključenog ugovora isti je postao vlasnik na predmetnoj nepokretnosti, a potom je kao savestan graditelj vršio građevinske radove. Stoga nije dužan da tužiocu naknadi štetu ni po jednom od dva tražena osnova. Jer građenje je vršio na svom zemljištu koje je stekao valjanim kupoprodajnim ugovorom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud ocenio da je tuženi prilikom kupovine sporne nepokretnosti bio savesna stranka, te da shodno tome nije u obavezi da tužiocu naknadi štetu. Prodavac sporne nepokretnosti BB bila je uknjižena kao vlasnik. Uknjiženje u Službi za katastar nepokretnosti predstavlja verodostojan podatak koji ukazuje ko je vlasnik te nepokretnosti – dokaz o vlasništvu, pa se ne može prihvatiti tvrdnja tužioca da je tuženi morao da zna da kupuje tuđu nepokretnost jer je naknadno saznao da to nije nepokretnost BB. Savesnost se mora posmatrati u momentu kupovine, a naknadno saznanje o stanju sporne nepokretnosti ne može negativno uticati na savesnost sticaoca u odnosu na zaključeni kupoprodajni ugovor. Stoga, nisu od značaja navodi iz revizije tužioca da je isti kod Opštinskog suda u Novom Sadu ishodovao rešenje I 1357/2007 od 11.05.2007. godine kojim je BB zabranjeno otuđenje opterećene nepokretnosti koja je predmet spora, ali sa zakašnjenjem od mesec dana od prodaje sporne nepokretnosti. Da je takva zabrana otuđenja i opterećenja sporne nepokretnosti postojala u momentu sklapanja ugovora između BB i ovde tuženog, do realizacije kupoprodaje i overe ugovora ne bi ni došlo, niti bi se tuženi mogao uknjižiti kao vlasnik sporne nepokretnosti kod nadležnog državnog organa. Nakon uknjiženja tuženog kod Službe za katastar nepokretnosti kao vlasnika sporne nepokretnosti, njegova savesnost se produžava u kontinuitetu. Zato naknadno upozorenje tužioca da gradi na tuđem zemljištu nije od značaja za donošenje drugačije odluke.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode iz revizije tužioca, ali nalazi da isti nisu od značaja za ishodovanje drugačije odluke, ovo posebno iz razloga što se tim navodima uglavnom prezentira geneza događaja u vezi sporne nepokretnosti i time prikazuje činjenično stanje koje je već utvrđeno u postupku kod nižestepenih sudova.

Iz napred iznetih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić