Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5669/2018
11.06.2020. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nada Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8625/16 od 05.04.2018. godine, u sednici održanoj 11.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8625/16 od 05.04.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8625/16 od 05.04.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 2393/15 od 16.05.2016. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilja, po osnovu bračne tekovine, vlasnik ½ dela bespravno građene nezavršene kuće u ..., Opština ..., ulica ..., koja se nalazi na severoistočnom delu katastarske parcele broj .. KO ..., a sastoji se od prizemlja, sprata i potkrovlja, površine u gabaritu 10 h 6 metara, odnosno 180 kvadratnih metara, što je tuženi dužan da prizna i trpi. U drugom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužilji vrati miraz u dinarskoj protivvrednosti od 2.000 evra, sa kamatom od 23.06.2003. godine do isplate. U trećem stavu izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 70.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8625/16 od 05.04.2018. godine, u prvom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena u prvom stavu izreke i delu stava drugog izreke kojim je odbijen deo tužbenog zahteva da se tuženi obaveže da tužilji isplati 466,13 evra, sa kamatom od 26.03.2003. godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti. U drugom stavu izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu drugog stava izreke i obavezan tuženi da tužilji isplati 1.533,87 evra, sa kamatom po stopi koju određuje Evropska centralna banka za period od 26.03.2003. godine do 24.12.2012. godine, a po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati za period od 25.12.2012. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. U trećem stavu izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u trećem stavu izreke prvostepene presude, tako da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. U četvrtom stavu izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, budući da je sporno pravno pitanje vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Kako je revizija usmerena na razrešenje konkretnog spora u kojoj se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.06.2003. godine, radi utvrđenja, a vrednost predmeta spora iznosi 300.000,00 dinara, jer je taj iznos označen u tužbi i uvodu prvostepene presude kao vrednost predmeta spora.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić