Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP

Odlučujući o reviziji tužioca u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija u odnosu na stav prvi pobijane preside dozvoljena i da nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, protiv tužioca je vođen krivični postupak pod optužbom da je kao saizvršilac izvršio krivično delo iznude iz člana 180. stav 1. KZ RS u vezi sa članom 22. OKZ. Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 16387/10 od 29.06.2012. godine, tužilac je oslobođen od optužbe, koja presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 6266/12 od 28.02.2013. godine, koju je tužilac primio 18.04.2013. godine. Tokom trajanja krivičnog postupka tužiocu je u dva puta određivan pritvor, prvi put je bio u pritvoru od 02.12.2003. godine do 26.01.2004. godine, u trajanju od 56 dana, a zatim od 14.03.2006. godine do 28.04.2006. godine, u trajanju od 46 dana. Tužilac je 29.12.2015. godine podneo zahtev nadležnom ministarstvu radi postizanja sporazuma o postojanju štete i vrsti i visini naknade, o kom zahtevu nije odlučeno.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio zahtev tužioca, primenom člana 584., 588., 589., 591. Zakonika o krivičnom postupku i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da je utvrdio da je neosnovan prgovor zastarelosti potraživanja tužioca. Prvostepeni sud je zaključio da je neosnovan prigovor zastarelosti potraživanja naknade štete, jer je tužilac drugostepenu presudu – presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 6266/12 od 28.02.2013. godine primio 18.04.2013. godine, tužbu podneo 10.05.2017. godine, pri tome imajući u vidu da se tužilac obraćao Ministarstvu pravde Republike Srbije 29.12.2015. godine radi naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode i da nije dobio odgovor u roku od 3 meseca, da je došlo do zastoja zastarevanja u periodu od 3 meseca shodno članu 589. stav 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku, kada ne teče zastarelost predviđena članom 591. Zakonika o krivičnom postupku.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, ceneći prigovor zastarelosti potraživanja tužioca pravilnom primenom materijalnog prava.

Članom 584. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011, 55/2014), propisano je da neosnovano lišenim slobode smatra se lice koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka, ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena, ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom. Članom 588. stavom 1. istog zakonika propisano je da pre podnošenja sudu tužbe za naknadu štete, oštećeni je dužan da podnese zahtev ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa radi postizanja sporazuma o postojanju štete i vrsti i visini naknade. Članom 589. stavom 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da ako zahtev za naknadu štete ne bude usvojen ili Komisija ne odluči o zahtevu u roku od 3 meseca od dana kada je podnet, oštećeni može nadležnom sudu podneti tužbu za naknadu štete. Stavom 3. istog člana propisano je da dok traje postupak iz stava jedan ovog člana, ne teče zastarelost predviđena u članu 591. ovog zakonika. Članom 591. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da pravo na naknadu štete zastareva za 3 godine od dana pravnosnažnosti prvostepene odbijajuće ili oslobađajuće presude, odnosno pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim je postupak obustavljen ili optužba odbijena, a ako je povodom žalbe rešavao Apelacioni sud – od dana prijema odluke Apelacionog suda.

Kod utvrđenog da je tužilac drugostepenu presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 626/12 od 28.02.2013. godine primio 18.04.2013. godine, da se u skladu sa članom 588. Zakonika o krivičnom postupku obratio nadležnom ministarstvu radi postizanja sporazuma, o kom zahtevu nije odlučeno, to sledi da je zadnji dan kada je tužilac mogao da podnese tužbu sudu bio 18.07.2016. godine, pa kako je tužilac tužbu podneo 10.05.2017. godine, to je pravilno zaključio drugostepeni sud da je potraživanje tužioca zastarelo. Naime, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je rok za ostvarivanje prava tužioca za naknadu predmetne štete počeo da teče od dana kada je tužilac primio odluku Apelacionog suda u Beogradu shodno članu 591. Zakonika o krivičom postupku, odnosno od 18.04.2013. godine, da zastarelost nije tekla 3 meseca, za vreme dok je trajao postupak o zahtevu tužioca ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa, pa kako je u skladu sa navedenim zadnji dan kada je tužilac mogao da podnese tužbu sudu bio 18.07.2016. godine, a tužilac tužbu podneo 10.05.2017. godine, to je njegovo potraživanje zastarelo, pa je stoga pravilna odluka drugostepenog suda kojom je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca.

S toga su neosnovani navodi revizije kojima se ukazuje da drugostepeni sud prilikom ocene prigovora zastarelosti potraživanja nije pravilno primenio materijalno pravo.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Članom 404. stav 1. ZPP propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u insteresu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje pravo (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od 5 sudija.

U ovom slučaju ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava, uzimajući u obzir odluku o zahtevu tužioca, sa kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskiopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade štete podneta je 10.05.2017. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude od 352.000,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić