.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1236/2018
11.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Cemović, advokat iz ..., protiv tuženog „Autoprevoz“ AD Čačak, čiji je punomoćnik Ljubica Mićović, advokat iz ..., radi naknade troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 71/17 od 10.10.2017. godine, u sednici održanoj 11.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 71/17 od 10.10.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 71/17 od 10.10.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 291/15 od 18.10.2016. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova za obavljena službena putovanja u zemlji za period od 01.09.2008. godine do 01.09.2011. godine pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom u visini i na način bliže određen ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 330.768,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 71/17 od 10.10.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je delimično usvojen zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime razlike između pripadajuće i neisplaćene naknade troškova za obavljena službena putovanja u zemlji za period od 01.09.2008. godine do 01.06.2011. godine pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom u visini i na način bliže određen ovim stavom izreke, dok je za višak zahteva tužioca od dosuđenih iznosa ovom presudom do potraživanih i dosuđenih po navedenom osnovu prvostepenom presudom zahtev odbijen, kao neosnovan. Stvom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 215.718,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. stav 1. ZPP.
Tužilac je dao odgovor na reviziju.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupu - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog tuženog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka. Pobijana drugostepena presuda, kojom je odlučeno o zahtevu tužioca za isplatu razlike između pripadajuće naknade troškova za službena putovanja u zemlji i isplaćene naknade za period od 01.02.2009. godine do 01.06.2011. godine, u skladu sa pravnim stavom ovog suda, a priložene odluke apelacionog suda nisu dokaz o neujednačenoj sudskoj praksi.
Sa napred navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.09.2011. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 212.619,89 dinara.
S obzirom da je vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ispod 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, to je izjavljena revizija nedozvoljena.
Imajući u vidu napred navedeno, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
