.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1427/2020
24.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dobrivoje Trajković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Zdravković, advokat iz ..., radi isplate minimalne zarade i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1477/2018 od 18.04.2019. godine, u sednici održanoj 24.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1477/2018 od 18.04.2019. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 924/2011 od 22.07.2016. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji isplati neisplaćenu zaradu za period od 01.06.2003. godine do 31.08.2003. godine, sa kamatom, kako je izrekom navedeno, naknadi joj štetu u iznosu od 15.705,00 dinara, na ime neisplaćenog godišnjeg odmora za 2002.godinu sa kamatom, kako je izrekom navedeno, te da joj upiše staž u radu knjižicu i uplati doprinose za invalidsko i penziono osiguranje i preda obrazac M4, za period naveden u izreci i isplati joj troškove postupka u iznosu od 79.000,00 dinara. Odbijen je tužbeni zahtev tužilje da joj tuženi isplati 2.376,00 dinara, na ime neisplaćenih zarada za period od 01.09.2003. godine do 13.09.2003. godine sa kamatom i uplati joj doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, sve kako je izrekom navedeno.
Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1 1477/2018 od 18.04.2019. godine, odbio žalbe tužilje i tuženog i potvrdio prvostepenu presudu. Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na žalbu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, saglasno članu 395. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14).
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Apelacioni sud u Nišu rešenjem R4 133/2019 od 04.06.2020. godine nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tuženog u smislu člana 395. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 401. stav 2. ZPP, u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Pobijana drugostepena presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 1477/2018 doneta je 18.04.2019. godine, nakon što je 31.05.2014. godine stupio na pravnu snagu i počeo da se primenjuje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, u kome je članom 23. stav 3. propisano da je revizija dozvoljena u svim postupcima (uključujući i radno-pravne sporove koji se ne odnose na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa) u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. Kako je u konkretnom slučaju pobijana drugostepena presuda doneta nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPP, dozvoljenost revizije se ceni prema vrednosnom cenzusu propisanom članom 23. stav 3. navedenog Zakona.
Tužba radi isplate zarade i naknade štete podneta je sudu 30.10.2003. godine, a vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija iznosi 29.961,00 dinara.
Imajući u vidu da je vrednost predmeta spora očigleno ispod vrednosti cenzusa od 40.000 evra propisanog članom 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavom prvom izreke.
Tužilji ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju, jer isti u smislu člana 150. ZPP, nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
