Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1820/16 od 19.07.2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužene i tužioca AA i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P1 336/15 od 11.04.2016. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, a radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti prvna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava ( posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. U nižestepenim presudama izražen je pravni stav da tužioci kao zaposleni kod tuženog imaju pravo da zahtevaju od tuženog da u korist tužilaca uplati dospele premije za dobrovoljno penzijsko osiguranje za sporni period, koja uplata će se izvršiti po osnovu ugovora koje je tuženi zaključio sa osiguravačem, kao i po osnovu Pojedinačnog kolektivnog ugovora. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova odgovaraju i usklađene su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni ovog pravnog instituta, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, odnosno u skladu su sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda zauzetim na sednici Građanskog odeljenja od 07.06.2019. godine, zbog čega ne postoji potreba za odlučivanjem o reviziji tuženog u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate doprinosa za dobrovoljno penzijsko osiguranje podneta je sudu dana 24.09.2012. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi iznosi 100.000,00 dinara. U ovom sporu iz radnog odnosa koja se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora, određena posebno za svakog od tužilaca kao formalnih suparnčara iz člana 205. stav 1. tačka 1. ZPP-a, ne prelazi iznos od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.

Sa iznetih razloga na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić